{"id":169,"date":"2017-12-03T13:12:25","date_gmt":"2017-12-03T12:12:25","guid":{"rendered":"http:\/\/piemmechiemme.com\/?p=169"},"modified":"2018-01-18T17:05:38","modified_gmt":"2018-01-18T16:05:38","slug":"heklani-ranac","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/2017\/12\/03\/heklani-ranac\/","title":{"rendered":"Balkansko-ju\u017enoameri\u010dki heklani ranac"},"content":{"rendered":"

Postoji ta osobina sociologije za koju verujem da smeta mnogima izvan sociologije. Sociolo\u0161ka super kriti\u010dnost prema gotovo svemu. U odbranu sociolo\u0161kog razumevanja i problematizovanja onoga \u0161to se drugima \u010dini neproblemati\u010dnim, moram da ka\u017eem da ve\u0107ina kritika ne samo \u0161to nije neosnovana, ve\u0107 je i neophodna. Sociolo\u0161ka kritika modne industrije pomerila je op\u0161te razumevanje. Danas nije neophodno da imate diplomu iz sociologije, pa da znate da se kroz modnu industriju name\u0107u nerealni standardi lepote, oblika \u017eenskog tela i da upravo zbog toga mnoge \u017eene pate zbog nesigurnosti, kompleksa i \u017eive \u017eivot samopreziru\u0107i se zbog svih svojih nesavr\u0161enosti. S druge strane mnoge korporacije su ovu kritiku okrenule\u00a0 u svoju korist, tako \u0161to “stvarne \u017eene” koriste kao reklamu a samu kritiku kao marketin\u0161ki narativ. Pa\u017eljiviji pogled na “stvarne \u017eene” koje postaju sve prisutnije u modnoj industriji, otkriva nam da se time stvari su\u0161tinski ne menjaju, ve\u0107 se postavljaju drugi standardi. Pod izgovorom da se radi na dizanju svesti o \u0161tetnosti odre\u0111enih praksi modne industrije (eksploatacije, nerealnih standarda, kulturne aproprijacije), tako se gradi imid\u017e novog brenda kao razli\u010ditog, moralno ispravnijeg. Sociologija je, izme\u0111u ostalog, nauka koja prou\u010dava odnose mo\u0107i u dru\u0161tvu. Ono \u0161to ne-sociolozima izgleda kao sociolo\u0161ka hipersenzibilnost i preterana kriti\u010dnost, \u010dini sociologiju. Bez toga sociologija postaje u velikoj meri suvi\u0161na i dobija karakter bezopasne nauke koja se bavi zanimljivostima svakodnevice. Oprostimo sociolozima, rade va\u017ene stvari i daju sve od sebe da nam ponude razli\u010dit ugao gledanja na ono \u0161to nam je skoro pa nevidljivo.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Jedna od takvih stvari, vezanih i za modu, koju su sociolozi postavili kao temu je i kulturna aproprijacija<\/a>. Kada na modnim pistama vode\u0107ih svetskih modnih metropola vidite stilizovani<\/em> \u0161kotski kilt, isto\u010dnja\u010dke crte\u017ee ili simbole, indijske \u0161are, radi se o kulturnoj aproprijaciji. Pro\u0161le godine se tako H&M na\u0161ao na tapetu<\/a> jer je \u0161al iz nove kolekcije, neodoljivo podse\u0107ao na tallit, tradicionalni jevrejski \u0161al za molitvu. Isto tako, svetska rijaliti atrakcija sestre Kendall i Kylie Jenner, letos su kritikovane zbog \u0161irokih kariranih ko\u0161ulja<\/a> zakop\u010danih jednim dugmetom na grudima, koje se vezuju za prvu generaciju Hispano-Amerikanaca i supkulturu koju su stvorili.\u00a0 Prisvajanje religijskih i drugih simbola i elemenata iz strane kulture ili supkulture, naj\u010de\u0161\u0107e je uvredljivo ali je to najmanji problem<\/a>. Ko \u0161ta prisvaja, pokazuje nam i ko vlada a ko je potla\u010den. Ko dolazi iz dominantne, a ko iz marginalizovane i obespravljene kulturne sredine. Kao i sa mnogim drugim sli\u010dnim uvidima, i sa ovim je problem napraviti granice i definisati ga. Moda, ali i modna industrija, \u010desto su inspirisane stranim kulturama. Kako druga\u010dije ponuditi ne\u0161to novo, \u0161to je najva\u017eniji modni zahtev? S druge strane, sna\u017ena je i kritika kritike<\/a>\u00a0. Tema je svakako \u0161ira od ovog blog posta, ali ja sam odlu\u010dila da se ne optere\u0107ujem. Mislim da je nemogu\u0107e pobe\u0107i od me\u0161anja kultura. \u0160tavi\u0161e, mislim da u tome mo\u017ee da ima ne\u010deg dobrog ili makar korisnog. Difuzija kultura, \u0161arenilo sveta je za mene velika inspiracija. Uostalom, \u010dak i perspektiva kulturne aproprijacije, svojevrsna je privilegija. Mislim da ovaj deo sveta, sociologija na ovom jeziku, ima i mnogo ve\u0107ih tema i problema.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Dobro, sad kad sam oprala<\/em> svoju sociolo\u0161ku savest, mogu da pi\u0161em o heklanju-tkanju Mochila torbi<\/a>. Nisu nastale u Pirotu, \u0161ta da se radi. Ova tehnika heklanja<\/a>, mrtvim bodom<\/em> (single crochet) sa promenom dve i vi\u0161e boja, naziva se i tapestry crochet i ovde<\/a> mo\u017eete da na\u0111ete sjajno uputstvo za po\u010detnike u ovoj tehnici. Mochila je model torbe, ranac. U osnovi ovog modela je krug<\/a>, a cela torba izgleda kao cilindar, ili vre\u0107a, koji se vezuje na otvorenom vrhu. Ove koje sam ja radila postavljene su jednobojnim pamu\u010dnim platnom i imaju unutra\u0161nje d\u017eepove. Ru\u010dke sam napravila od gurtni i zaka\u010dila ih za torbu metalnim pozamanterijskim alkama, iako su kod originalnih i kvalitetnijih torbe ru\u010dke \u0161ire, \u0161arene i tkane.<\/p>\n

U galeriji \u0107ete na\u0107i i predloge nekih mustri koje mogu da vam poslu\u017ee kao inspiracija. \u0160are koje sam ja radila su kombinacija, i za razliku od izvornih ovakvih torbi, moje nemaju nikakvo zna\u010denje. Samo su \u0161arene i vesele. Po\u0161to se radi mrtvim bodom i menjaju se boje, rade se sporo i potrebno je relativno puno vremena za heklanje ovakve torbe.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Mogu da se rade od pamu\u010dnog konca ili vunice (akril). Utro\u0161ak materijala zavisi od veli\u010dine, a veli\u010dina zavisi od osnove i dubine koju \u017eelite. Svakako ide dosta materijala. Dobra stvar je \u0161to mo\u017eete da koristite ostatke ili dokupite drugu boju, jer je dizajn \u0161ara stvar va\u0161e ma\u0161te. Trenutno radim na jednoj kapi, a svakako \u0107u elemente i tehniku koristiti u novim projektima. Ovakve kozmeti\u010dke torbice ili neseseri bi sigurno bili zanimljivi, a manje zahtevni projekti. Pogledajte ostale fotografije u galeriji i podelite sa mnom va\u0161e mi\u0161ljenje!<\/p>\n

 <\/p>\n\n\t\t