{"id":254,"date":"2017-12-12T23:30:50","date_gmt":"2017-12-12T22:30:50","guid":{"rendered":"http:\/\/piemmechiemme.com\/?p=254"},"modified":"2018-01-18T17:08:34","modified_gmt":"2018-01-18T16:08:34","slug":"ribareva-kapa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/2017\/12\/12\/ribareva-kapa\/","title":{"rendered":"Ribarev san"},"content":{"rendered":"

Imam jednu veliku tetova\u017eu na delu le\u0111a koji se obi\u010dno ne vidi. Pi\u0161e “Duga putovanja menjaju devojke”. Ranije, u dvadesetim, \u010dinilo mi se da su mi neophodna ba\u0161 putovanja. Istra\u017eivanje prostora, geografija, planine, mora, gradovi, sela… Jedno takvo moje putovanje, bilo je i poslednje tog tipa, dovelo me je u skriveno ribarsko selo. Umalo da ostanem tamo. Ovo je pri\u010da o tome. Pri\u010da o putovanju koje me je vratilo na unutra\u0161nje putovanje i istra\u017eivanje, putovanje na kom sam nau\u010dila da razgovaram sa talasima.\u00a0Ta zima na moru, moja ta\u010dka za reset, mi je veoma inspirativna i dobro je pamtim. U meni \u0107ete uvek mo\u0107i da prepoznate more. Ovo su prve<\/em> pri\u010de na blogu, mislim da je va\u017eno da ih ispri\u010dam. Moda je za mene igranje sa zna\u010denjem. Garderoba je stvar komunikacije, a komunikacija je uvek pitanje k\u00f4da. Ove pri\u010de su k\u00f4d za de\u0161ifrovanje svih kreacija o kojima \u0107u tek pisati.<\/p>\n

**<\/p>\n

Zatekla sam se te zime u porodici i ku\u0107i jednog ribara. \u017dive u malom zalivu, u ku\u0107i uz more. U srednju \u0161kolu je i\u0161ao \u010damcem. U dvori\u0161tu, iza ku\u0107e, nalaze se ru\u0161evine srednjevekovnog zamka. Tek nedavno do njegove i ku\u0107e njegovog jedinog kom\u0161ije nasut je put. Iako mogu autom do kopna, navikli su da idu \u010damcem. U jesen i zimu taj put im je i neupotrebljiv, jer uvek iznova bude uni\u0161ten ki\u0161om. On je ribar, isto kao \u0161to su bili i njegov otac i deda, i dedin otac i deda od dedinog oca…Njegov jedini kom\u0161ija, ujedno i bli\u017ei ro\u0111ak, ima apartmane, a on konobu. Iza konobe je koko\u0161injac i mala ba\u0161ta koju obra\u0111uju njegova majka i sestra \u2013 sade krompir, luk, salatu, blitvu…S druge strane brda imaju prastaru farmu kamenica. On ide u ribe i na hobotnice i lignje<\/em>. Tokom leta, u pauzama od ribarenja, radi u konobi. Napravio je konobu od drveta svojim rukama, ukrasio je starim mre\u017eama, trskom, buradima i sitnicama koje su mu se godinama uplitale u mre\u017ee. Konoba i apartmani su u funkciji samo leti, u sezoni. Uvala je u zalivu blizu grada koji je postao svetska turisti\u010dka atrakcija. Nisam videla kako je tokom leta, bila sam tamo skoro cele jedne zime. Pri\u010dali su mi da je leti skroz druga\u010dije, da nije uporedivo sa zimom. Poslednjih godina, uvala je postala popularno skrivali\u0161te<\/em> za preljubnike i za slavne ljude. Tako je ovaj moj<\/em> ribar bio upu\u0107eniji u \u017eivote poznatih nego bilo koji tabloid koji postoji. Fotografije koje sam videla i pri\u010de koje su mi pri\u010dali, ostavljale su me zbunjenom. Popularnost mesta im omogu\u0107ava odli\u010dnu zaradu tokom leta i udobnije pre\u017eivljavanje ostatka godine. Ipak, postoje stvari koje ne mogu posebno da se pobolj\u0161aju novcem. Nije mi nepoznat surov \u017eivot u izolaciji, ali isti takav uz zimu i more, suroviji je nego \u0161to sam zami\u0161ljala.<\/p>\n

Struja je slaba, kvarovi su \u010desti a \u017eivot bez struje i svega \u0161to se mo\u017ee sa njom, najnormalnija je stvar. To bez struje je toliko uobi\u010dajeno da su ina\u010de svuda baterijske lampe i sve\u0107e. \u010cak i kad ima struje, govorim o sijalicama, \u010desto se \u201esedi\u201c uz sve\u0107e. More nije ni pitomo ni dobronamerno, ali je zimi od mora suroviji vetar. Fri\u017eideri i zamrziva\u010di su prili\u010dno neupotrebljivi, tako su razvili znanja konzerviranja hrane. Hleb se, naravno, ne kupuje, ve\u0107 pravi. Sve se pravi, jer su prodavnice daleko i u njih se ide u planske nabavke i po zalihe. Usoljavanje, su\u0161enje, razno konzerviranje hrane, kuvanje na plin, grejanje na drva…Vremeplov, ali u neko nedefinisano doba. Doba u kojem istovremeno postoje mobilni telefoni i sedi se uz sve\u0107e, bez struje \u2013 jer se agregat isto \u0161tedi, u sobi sa sezonski zakucanim prozorima, ako je napolju oluja. Jede se ulovljeno, napravljeno, odgajeno. \u0160tedi se svaki nov\u010di\u0107 van sezone kad nema prihoda.Iako su dani bili zanimljivi i ispunjeni novim, no\u0107u su me proganjali strahovi. Ideja da \u0107e mi u sobu upasti neka divlja \u017eivotinja s obli\u017enjeg brda, da \u0107e more da podivlja i prosto nas podavi, da \u0107e se ne\u0161to<\/em> dogoditi a da smo daleko od svega…<\/p>\n

Ribari imaju svoj svet<\/strong><\/p>\n

Jednom sam oti\u0161la do sobe ribareve sestre da je pozovem na ve\u010deru. Sedela je na pet nare\u0111anih du\u0161eka, rashodovanih iz apartmana, skoro da je glavom udarala u plafon i \u010ditala. Rekla je da tajno od majke i brata u\u010di nema\u010dki, da \u0107e u leto oti\u0107i odavde sa prvim Nemcem koji se pojavi u konobi, da joj se smu\u010dio taj \u017eivot, da ne mora da se \u017eivi toliko te\u0161ko. Saslu\u0161ala sam je, riba na le\u0161o<\/em> se ve\u0107 ohladila kad smo oti\u0161le da jedemo. Zurila sam u nju, nisam znala \u0161ta da joj ka\u017eem. Da li bih ja tu \u017eivela<\/em>? Mogu da se okrenem i odem. Ne moram da kopam po ba\u0161ti. Ne moram da radim u konobi, da slu\u017eim goste,\u00a0 kuvam, perem, \u010distim…Za mene je njen \u017eivot samo jo\u0161 jedna zanimljivost. Za mene je njen stvarni \u017eivot apstraktan. Ne mogu da se poistovetim i razumem nekoga ko mi se \u017eali jer mu se smu\u010dilo da sprema hobotnice, jer dolazim iz druga\u010dijeg sveta, i spremanje hobotnice je za mene avantura. Nisam htela da odam njenu tajnu nikome. \u017delela sam da je razumem.<\/p>\n

Misli o njoj su me pratile i idu\u0107eg jutra. Iza\u0161la sam sa kafom na terasu konobe koja je van sezone postajala skladi\u0161te mre\u017ea i alata za popravku mre\u017ee. Ribar je pa\u017eljivo popravljao mre\u017ee, osmehnuo mi se i klimnuo glavom za dobro jutro. Bio je u poslu, velikom poslu, nije bilo mesta za razgovor. Gledala sam ga kako strpljivo i znala\u010dki krpi mre\u017ee. Svaki pokret je bio savr\u0161eno uve\u017eban, popravljao je mre\u017ee od detinjstva. U tim rukama bili su pokreti decenijama stariji od njega. Onda je uzeo svoju odavno hladnu kafu, seo pored mene i pitao me da li sam ve\u0107 saznala da njegova sestra tajno u\u010di nema\u010dki i planira da pobegne ovo leto sa nekim gostom iz Nema\u010dke. Rekla sam da ni\u0161ta ne znam o tome. Odgovorio mi je da je odrastao sa njom, takvom. \u201eSvake zime je uvati…\u201c rekao je \u201eto joj je neki san…\u201c<\/p>\n

Zbunilo me je sve to, ali sam odlu\u010dila da promenim temu, da ne odam tajnu:\u201cA ti? O \u010demu ti sanja\u0161?\u201c<\/p>\n

Pogledao me je i ba\u0161 kad je izgledalo kao da \u0107e da odgovori, rekao je:\u201cSedi\u0161 mi na kapi…\u201c Sko\u010dila sam, izvinjavaju\u0107i se. Sedim \u010doveku na kapi i zapitkujem. Bila je to stara krpena kapa sa uskim obodom, koja je po potrebi mogla da se zgu\u017eva i stavi u d\u017eep. Uzeo je izgu\u017evanu\u00a0 kapu, malo je istresao, ispravio i stavio na glavu. Onda se vratio svojim mre\u017eama.<\/p>\n

Uve\u010de, za ve\u010derom, pili smo doma\u0107e crno vino, iznenada je svima rekao da sam ga pitala \u0161ta je njegov san. On i kom\u0161ija\/ro\u0111ak su se smejali, njegova sestra me je upla\u0161eno pogledala a majka prevrnula o\u010dima. Poku\u0161ala sam da objasnim, da se izvu\u010dem i ne postanem tema ve\u010deri. Pitala sam \u201eZar ne \u017eeli\u0161 da vidi\u0161…recimo svet? Neke velike gradove, ili bilo \u0161ta drugo?\u201c<\/p>\n

\u201eSvet? Pa svet mi dolazi svako leto u ku\u0107u.\u201c onda je zna\u010dajno pogledao svoju sestru i promrmljao: \u201eRibari imaju svoj svet. More.\u201c<\/p>\n

Kao i prethodnih i to ve\u010de sam morala do svoje sobe da pro\u0111em pored konobe, naoru\u017eana<\/em> slabom lampom, kroz mrkli mrak, uz obalu. Iako je bilo hladno, sela sam na sklepani dok i gledala u more. Mislim da bih mogla ovako i ovde da \u017eivim.\u00a0 Taj \u017eivot nije posebno druga\u010diji od \u017eivota na selu. Razli\u010dito je samo more, ali ta razlika je prekrasna. On je u pravu – kome treba svet, kad si pored mora, kad je deo mora samo tvoj? Onda mi je kroz glavu pro\u0161lo: \u201eSela sam mu na kapu\u201c nasmejala sam se. \u201eSedim \u010doveku na kapi i pitam ga \u0161ta mu je \u017eivotni san\u201c ponovo je protr\u010dala misao. Osetila sam kako mi se krv sjurila u obraze. Brzo sam poklopila tu misao drugom \u2013 \u201eVino\u201c. Poku\u0161ala sam da se vratim na po\u010detak misli i da nastavim da gledam u more. Nije mi i\u0161lo. Sedela si mu na kapi i zapitkivala si o \u010demu sanja. Umesto mora videla sam njega kako popravlja mre\u017eu. Umesto da kontroli\u0161em svoje misli, one su kontrolisale mene, bile su glasne i zbog njih sam crvenela. Nije mi bilo hladno, zaboravila sam i na \u0161umske zveri i na izma\u0161tane iznenadne ogromne talase koji bi mogli sve da nas podave. Zurila sam u male talase ispod sebe, bili su lenji i kao da su kuckali u dok. Kako li je ovde tokom leta? Sigurno je, kako pri\u010daju, skroz druga\u010dije. Sigurno je predivno, netaknuta priroda, veli\u010danstveno more. \u0160ta bi bilo ako bih ostala? \u0160ta ako ostanem ovde sa nepismenim, skromnim ribarom? Poznat mi je njegov\u00a0jednostavni<\/em>\u00a0\u017eivot, ve\u0107 sam se uklopila. I ve\u0107 sam jednom htela vi\u0161e i druga\u010dije od toga. Izula sam se i spustila noge u hladno more. Da li imam pravo, da li smem sebi da dozvolim, da sedim na nare\u0111anim starim du\u0161ecima i ma\u0161tam o odlasku odavde? Zar sam obi\u0161la ceo krug da bih do\u0161la na isto – da ne mogu da lutam<\/em>? Znala sam da je to poslednje ve\u010de tu. Poku\u0161avala sam da udahnem ceo zaliv i upijem nogama more. Odlu\u010dila sam da mi taj zaliv postane novo mesto u se\u0107anju u koje \u0107u se vra\u0107ati po snagu i po sebe.<\/p>\n

\"Ribarski<\/p>\n

Ujutru sam se spakovala. \u201eDosta si i smetala\u201c rekao mi je moj<\/em> ribar na rastanku a onda smo se svi izgrlili. Obe\u0107ala sam da \u0107u do\u0107i na leto, da \u0107u \u010dak raditi tu i pomagati im u sezoni. Pre\u0107utala sam da ne volim more leti, da ne volim turiste, ne volim turizam. Vratila sam se i istetovirala. Prava putovanja, velika i ona zbog kojih postajemo druga\u010diji, moraju da budu unutra\u0161nja. Promena koju tra\u017eim retko je stvar geografije, ve\u0107 istorije. Zvao me je kad je do\u0161lo leto. Moje obe\u0107anje je shva\u0107eno ozbiljno. Nisam vi\u0161e nikada oti\u0161la tamo. Ne znam da li je njegova sestra oti\u0161la za Nema\u010dku ili jo\u0161 uvek na nare\u0111anim du\u0161ecima tajno<\/em> u\u010di nema\u010dki. Ne znam kako one srednjevekovne ru\u0161evine opstaju u tom ru\u0161evnom stanju iza njegove ku\u0107e. Ono \u0161to sigurno znam je da ide u ribe i na lignje i da krpi mre\u017ee. I sigurno znam da nosi krpenu kapu koja mo\u017ee da se zgu\u017eva i spakuje u d\u017eep.<\/p>\n

Sa\u0161ila sam ba\u0161 takvu kapu, najobi\u010dniju na svetu. Na\u0161la sam na Burdinom sajtu<\/a>\u00a0obja\u0161njenje i kroj za tu kapu<\/a>. Ni najmanje me nije iznenadilo \u0161to se kapa zove \u2013 kapa za sunce i ki\u0161u.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"kapa<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Jo\u0161 uvek nemam naviku da fotografi\u0161em sve \u0161to vidim, a ranije mi to \u010dak nije padalo na pamet. Slike koje pamtim ne postoje kao fotografije. Ipak, slikala sam se u stolicama nare\u0111anim jednu u drugu. To su stolice iz mog dvori\u0161ta koje je u funkciji samo leti, tokom zime i ranog prole\u0107a su “rashodovane” i sklonjene od ki\u0161e i snega.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Jednu takvu kapu napravila sam i sestri. Dala mi je moju omiljenu njenu naivu. Slika koju sam \u017eelela zove se Ribarev san. Odrpani ribar je ulovio zlatnu ribicu. Vidite, moja sestra je umetnica. Umetnici nekad postavljaju pitanja, a nekad nam daju odgovore.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Imam jednu veliku tetova\u017eu na delu le\u0111a koji se obi\u010dno ne vidi. Pi\u0161e “Duga putovanja menjaju devojke”. Ranije, u dvadesetim, \u010dinilo mi se da su mi neophodna ba\u0161 putovanja. Istra\u017eivanje prostora, geografija, planine, mora, gradovi, sela… Jedno takvo moje putovanje, bilo je i poslednje tog tipa, dovelo me je u skriveno ribarsko selo. Umalo da ostanem tamo. Ovo je pri\u010da o tome. Pri\u010da o putovanju koje me je vratilo na unutra\u0161nje putovanje i istra\u017eivanje, putovanje na kom sam nau\u010dila da razgovaram sa talasima.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":258,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[25,17,15,23,27],"tags":[49,5,69,66,44,62,61,43,64,60,63,35,67,65,68],"class_list":["post-254","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poklonkroj","category-inspiracija","category-krojevi","category-sivenje","category-tutorijali","tag-besplatan-kroj","tag-inspiracija","tag-izolacija","tag-jednostavan-zivot","tag-kapa","tag-kapa-za-kisu","tag-kapa-za-sunce","tag-kroj","tag-more","tag-ribarska-kapa","tag-ribarski-san","tag-rucni-rad","tag-skromnost","tag-zima-na-moru","tag-zivot-pored-mora"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/254","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=254"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/254\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":434,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/254\/revisions\/434"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/258"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=254"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=254"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=254"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}