{"id":348,"date":"2018-01-05T22:34:31","date_gmt":"2018-01-05T21:34:31","guid":{"rendered":"http:\/\/piemmechiemme.com\/?p=348"},"modified":"2018-01-18T17:09:52","modified_gmt":"2018-01-18T16:09:52","slug":"haljina-pozdravi-stare-dzejn","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/2018\/01\/05\/haljina-pozdravi-stare-dzejn\/","title":{"rendered":"Pozdrav od D\u017eejn Galager"},"content":{"rendered":"

Kao dete sam smislila jednu zabavnu igru za koju mi nisu bili potrebni saigra\u010di. Smi\u0161ljala bih alternativne zavr\u0161etke romana i filmova, ili bih iste doga\u0111aje zami\u0161ljala iz uglova sporednih likova. Nisam to zapisivala, samo bih se gubila<\/em> u tim razmi\u0161ljanjima. Ta moja igra bila je visoko adiktivna, kao neka opasna droga. Brzo je prestala da bude igra i postala je na\u010din razmi\u0161ljanja. To je postalo igranje sa istinama, sa stvarnim doga\u0111ajima i ljudima. Moja uzre\u010dica je postala \u201ezamisli\u201c. \u201eAli zamisli da je bilo ovako…\u201c Svi su se bunili i sve glasnije ponavljali \u2013 ali NIJE! Moj na\u010din razmi\u0161ljanja postao je jedna od mojih osobina koja je izlu\u0111ivala sve oko mene. Nisam bila pouzdani saputnik ni svedok bilo \u010dega. Da li je ne\u0161to bilo ovako ili onako? Ko je \u0161ta rekao ili gde se ne\u0161to dogodilo, bile su neva\u017ene ilustracije nekog doga\u0111aja. \u010cak bi i sami doga\u0111aji postajali neva\u017eni, jer je moglo da bude druga\u010dije, a ja sam nau\u010dila da zami\u0161ljam kako je moglo da bude. Ako je neko bio ru\u017ean, mogla sam da zamislim da je lep i da se zabavljam razmi\u0161ljanjima \u00a0\u0161ta bi bilo da izgleda bolje, do momenta u kome vi\u0161e nisam bila sigurna kako taj neko zapravo izgleda. Stvarnost je tako postala zamagljena i isprepletana razgranatim fantazijama. Masovno sam \u0161irila dezinformacije i konfuziju oko sebe dok nisam nau\u010dila magi\u010dnu repliku \u201eNisam sigurna u sve to\u201c. Jedino u \u0161ta sam postala sigurna je to da nisam sigurna. Sve pri\u010de su mi postale samo verzije, odabrane iz razli\u010ditih razloga, ali svakako ne jedine stvarne a jo\u0161 manje jedine mogu\u0107e. \u00a0Nosila sam svoju magi\u010dnu<\/em> repliku svuda sa sobom i ponavljala je toliko dok mi nije postala skoro jedino \u0161to govorim drugima. \u201eSe\u0107a\u0161 se kad smo bili kod S. na ro\u0111endanu, pa kad je…\u201c \u201eUhm…nisam sigurna u sve to.\u201c \u201eSe\u0107a\u0161 se kad su G. i Z. bili u vezi, pa kad je ona…\u201c \u201eUhm…nisam sigurna u sve to\u201c \u201eSe\u0107a\u0161 se kad je u srednjoj nosio onu ko\u017enu jaknu i mislio…\u201c \u201eUhm…nisam sigurna u sve to\u201c.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Kako su prolazile godine, stvarnost se samo uslo\u017enjavala. Nau\u010dila sam da izbegavam sitni\u010dave i ljude od jedne istine<\/em>. Sa njima sam bila \u0107utljiva i zatvorena, a sa sebi sli\u010dnima sam radosno otkrivala slojeve stvarnosti. Nau\u010dila sam da brzo procenjujem ko je kakav u odnosu na ovaj moj kriterijum i to mi je postao preduslov komunikacije. Stvar o kojoj nisam razmi\u0161ljala i u koju nisam sumnjala bila je ta moja procena. Uverenje da sam one sa kojima sam \u0107utala, jer sam ih procenila sitni\u010davim i zadrtim, ispravno procenila. U jednoj od mojih gimnazija sedela sam u klupi sa N. Mi smo bili razredni otpadnici<\/em>, nismo ni po \u010demu bili kul<\/em>. Ja sam retko i dolazila na \u010dasove, a on je bio zalu\u0111enik i bubulji\u010davi \u010dudak. Nismo bili posebno bliski, bili smo vi\u0161e poslovni<\/em> i gotovo isklju\u010divo smo razgovarali o \u0161kolskim obavezama. Dok je meni gimnazijska lektira bila hrpa odavno pro\u010ditanih knjiga, on se borio sa svakom stranicom. Smatrao je \u010ditanje velikim gubljenjem vremena. Jedina knjiga koju je pro\u010ditao bez kuknjave i komentara bila je Lovac u \u017eitu kog sam ja ve\u0107 nau\u010dila napamet, pro\u010ditala na engleskom i po\u010dela da zaboravljam. Sedeli smo zajedno u klupi samo toliko koliko sam i\u0161la u tu gimnaziju, jednu \u0161kolsku godinu. Bio me je pozvao na svoj ro\u0111endan. Bila sam jedina go\u0161\u0107a iz razreda. Tamo je bila njegova porodica, roditelji, stariji brat i dru\u0161tvo iz kom\u0161iluka. Pri\u010dali su o, tad aktuelnim, video igricama i se\u0107am se da mi je bilo veoma dosadno. Razmi\u0161ljala sam o tome da li bi on bio druga\u010diji da je lep, da li bi mogao da bude kul, da li bih ja mogla da budem kul i \u0161ta bi bilo da smo mi neki kul<\/em> par iz klupe za koji zna cela \u0161kola. Dakle, zami\u0161ljala sam da je ba\u0161 suprotno nego \u0161to jeste. Njega sam do\u017eivela kao nema\u0161tovitog \u0161trebera i ve\u0107 idu\u0107e godine,\u00a0 po\u010dela da ga zaboravljam isto kao i Lovca u \u017eitu.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Nekoliko godina posle gimnazije sreli smo se u gradu. U mojoj izma\u0161tanoj paralelnoj stvarnosti on je postao super frajer, duhovit, \u0161armantan, harizmati\u010dan.\u00a0 Zapravo nije se gotovo ni malo promenio. Studirao je u Beogradu i bio je jednako neprivla\u010dan kao u gimnaziji. Pozvao me je da se pridru\u017eim njegovoj ekipi. Bila je to grupica mr\u0161avih ljudi koji su razgovarali o ged\u017eetima i softverima. Ose\u0107ala sam se isto kao na njegovom ro\u0111endanu, stajala sam pored i \u0107utala. Neko od tih njegovih kolega sa studija mu je rekao da me nije predstavio. Zbunio se, pocrveneo ali mi je stavio ruku na rame i rekao: \u201cLjudi, ovo je D\u017eejn Galager.\u201c<\/p>\n

Pogledala sam ga iznena\u0111eno. D\u017eejn Galager? Ko je to uop\u0161te? Iz nekog filma, pesme, knjige, igrice? Ime mi je zvu\u010dalo poznato, ali nisam mogla da se setim odakle. Bilo mi je jasno da je neka fora<\/em> u pitanju, ali nisam mogla da je razumem. Odavno sam znala da je on pametniji od mene i bilo mi je neprijatno da postavljam glupa pitanja. Rukovala sam se sa svima i rekla svoje ime. Jedan od njih me je zna\u010dajno pogledao i pitao da li imam psa. \u201eCeo \u017eivot imam psa. \u0160to pita\u0161?\u201c rekla sam i zbunjeno pogledala N. Nasmejali su se a N. je slegao ramenima i rekao \u201eD\u017eejn.\u201c Onda su se vratili svojim temama a ja sam ponovo postala suvi\u0161na i fora sa D\u017eejn Galager koju tad nisam razumela postala je sitnica u nerazumevanju svega o \u010demu su pri\u010dali.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/p>\n

 <\/p>\n

U povratku ku\u0107i sinulo mi je ko je D\u017eejn Galager. Stara D\u017eejn Galager! Naravno da sam zaboravila, pa bilo je toliko knjiga, ljudi, pri\u010da, svega! Holdenova fantazija, misteriozna D\u017eejn Galager iz Lovca u \u017eitu<\/p>\n

\u201eNikad nisam provalio u \u010demu je stvar. Kod nekih devojaka bukvalno nikad ne provali\u0161 u \u010demu je stvar\u201c<\/span><\/p><\/blockquote>\n

Od svih pri\u010da o kojima sam razmi\u0161ljala, o Lovcu nikad nisam razmi\u0161ljala iz ugla D\u017eejn. Znala sam i zbog \u010dega. Mi, publika, nju ne vidimo. Selind\u017eer ju je sakrio. Mogla sam da vidim Holdena iz Stredleterovog \u0107o\u0161ka, iz bilo \u010dijeg, ali ne kroz D\u017eejn Galager. D\u017eejn Galager je va\u017ean sporedni lik koji se ne pojavljuje u romanu. Setila sam se kako je to bio jedini roman koji smo \u010ditali, a na koji se N. nije \u017ealio. Lovca sam, naravno, volela i ja. Moje zaboravljanje D\u017eejn Galager mi je zato te\u0161ko palo, jer se se\u0107am da sam ga znala gotovo napamet. Razne male nepravde su, isto kao i velike, naj\u010de\u0161\u0107e neispravljive. Nije ispravljiva \u010dinjenica da se N. i ja ne dru\u017eimo danas, kao \u0161to nismo nikad. Nije ispravljivo ni to \u0161to sam ga do\u017eivela kao nema\u0161tovitog \u0161trebera sa kojim ne mogu da razgovaram.<\/p>\n

Da mi nije rekao da sam ja D\u017eejn Galager, mo\u017eda nikad ne bih shvatila da i svi drugi, uprkos utiscima, imaju svoje svetove i svoje fantazije. Tako je Selind\u017eerov trik, Holdenova fantazija o D\u017eejn,\u00a0postala moja velika lekcija. Mala nepravda koju delimi\u010dno mogu da ispravim tako \u0161to \u0107u da napravim kostim za D\u017eejn. To je morala da bude retro haljina i na\u0161la sam takav model haljine iz \u201960ih<\/a>. D\u017eejn nije neka pin-up devojka, molim vas, svi smo \u010ditali Selind\u017eera. D\u017eejn je jedna povu\u010dena i sna\u017ena devojka iz kom\u0161iluka. Ne znamo da li je konzervativna, ipak je iza\u0161la ono ve\u010de sa Stredleterom. Verova\u0107emo zato Holdenu i neka ostane tako da se na tom sastanku ni\u0161ta nije dogodilo<\/em>.\u00a0Moja D\u017eejn Galager nije devoj\u010dica pred kojom je \u0161arena budu\u0107nost. Ona je odrasla \u017eena u cvetnoj haljini sa d\u017eepovima i \u00be rukavima. Naravno, D\u017eejn ceo \u017eivot ima psa. Slikala sam se sa sestrinim Pomerancem\u00a0<\/a>\u00a0za kog sam posebno vezana.<\/p>\n\n\t\t