{"id":376,"date":"2018-01-12T23:34:04","date_gmt":"2018-01-12T22:34:04","guid":{"rendered":"http:\/\/piemmechiemme.com\/?p=376"},"modified":"2018-01-18T17:10:27","modified_gmt":"2018-01-18T16:10:27","slug":"pleased-to-meet-you","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/2018\/01\/12\/pleased-to-meet-you\/","title":{"rendered":"Pleased to meet you, hope you guess my name"},"content":{"rendered":"

But what\u2019s puzzling you is the nature of my game<\/p>\n

 <\/p>\n

Predstavljam vam \u0111avolski dobar kaput. Mo\u017eda naj\u010dudniji kaput koji sam radila. Radila sam ga od crnog vunenog buklea i ima 3\/4 rukave, ogrooomnu kragnu i d\u017eepove. Kao kaput-haljina. Volim vreme u kom \u017eivimo, jer je mogu\u0107e nositi i princeski kaput o kojem je ova pri\u010da a i drugi kojeg sam na kraju pro\u0161etala St. Petersburgom. Nije kom je nu\u0111eno, ve\u0107 kom je su\u0111eno, ragazzi.<\/p>\n

***<\/p>\n

Jedno od mojih najranijih se\u0107anja je putovanje avionom za Dubrovnik. Ne bih se toga se\u0107ala kao posebne avanture, da nisam putovala sama. Imala sam 5 godina, oko vrata karton\u010di\u0107 sa svojim podacima i stjuardesu koja je bila zadu\u017eena da me prati tokom leta i do babe i dede koji su me \u010dekali na \u010cilipima. Se\u0107am se da mi je bilo \u010dudno \u0161to su svi govorili kako sam hrabra. Nisam to razumela dok nisam postala roditelj. Moja \u0107erka ima 11 godina, ne bih je pustila da sama putuje bilo gde i u ma koliko kontrolisanim uslovima ni sada, a kamoli sa 5 godina. Ako bih i morala, onda bih se iskreno divila slu\u010daju da svemu tome pristupi odgovorno i da sara\u0111uje sa pratnjom. Od tog svog prvog malog uspe\u0161nog putovanja, dugo godina nisam prestala da putujem i nikada se nisam pla\u0161ila. Nisu mi bile potrebne ni posebne pripreme i nisam imala posebnih uslova. Ipak, uvek je postojao samo jedan uslov. Ne mogu da budem turista. Naznaka turizma, \u010dak i samo turisti\u010dka atmosfera, momentalno me ubacuje u depresiju i dovodi do brzog unutra\u0161njeg sloma i bekstva. Mrzim turizam i turiste i turisti\u010dko pona\u0161anje.<\/p>\n

Ne mrzim turizam napamet, kako je dugo verovao moj mu\u017e. Mislio je da prisustvuje nekoj ni\u010dim-izazvanoj drami bez stvarnog pokri\u0107a. Dozvolila sam mu da se uveri u to, pustila sam da ga izludi moje pona\u0161anje na par na\u0161ih putovanja. Gubila bih interesovanje za bilo \u0161ta kad bih videla tezge sa d\u017eid\u017ea-bid\u017eama i ljude sa foto-aparatima. To je za mene nepodno\u0161ljiva koli\u010dina besmisla, turizam. Kako \u0107e me ta\u010dno promeniti u \u017eivotu pogled na Ajfelov toranj? I za\u0161to bih morala da se klatim<\/em> do Pariza i prepla\u0107ujem tamo kafe i taksije da bih stala ispred nare\u0111ane gomile gvo\u017e\u0111urije? Na\u0161e vreme ima ru\u017enu stranu, obe\u0107ala sam da ne\u0107u pisati o tome, ali ima i jednu bo\u017eanstvenu stranu \u2013 tehnologiju. Za 15eur mogu da stojim ispod Ajfelovog tornja i da se \u0161etkam po sve do jednoj turisti\u010dkoj atrakciji na planeti. Evo moje fotke ispod Ajfelovog tornja, priznajem, iznenadila sam se koliko je zapravo visoko i ogromno to \u010dudo.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"VR<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Kad sam saznala za mogu\u0107i dvodnevni put za St.Petersburg, bila je to prilika da se udovolji mom posebnom uslovu. Ima\u0107u jedan dan za grad. Ogromni grad koji me interesuje koliko me interesuje i bilo koji drugi, zna\u010di ni malo. Nikoga ne poznajem tamo, ne znam jezik i nemam dovoljno vremena za prevazila\u017eenje ovih prepreka. Prvo \u0161to mi je bilo jasno je da ne mogu da se izgubim, a to je sjajna stvar. Ne idem nigde, tako da je svejedno gde sam u tom gradu i \u0161ta vidim tamo. Da je bilo vi\u0161e vremena mo\u017eda ne bih rizikovala (d\u017eeparenje, recimo) voze\u0107i se javnim prevozom. Ovako, i to sam svrstala pod moranje i deo puta.\u00a0 Moralo je sa aerodroma mini-busom do stanice metroa, pa dalje metroom kroz grad. Sate \u010dekanja leta za St.Petersburg u Moskvi, provela sam prou\u010davaju\u0107i mapu grada. Na\u0161la sam sme\u0161taj u jednoj art komuni i zapravo su me oni najvi\u0161e interesovali. \u017dive u centru grada, mladi ljudi, na poslednjem spratu jedne stare zgrade. Neafirmisani ruski dizajneri, slikari, muzi\u010dari, pesnici, fotografi \u2013 morala sam da ih upoznam. Videla sam svoju sobu i znala \u2013 bi\u0107e to ljubav na prvi pogled!<\/p>\n

 <\/p>\n

\"White<\/p>\n

 <\/p>\n

Ne umem da vam napi\u0161em putopis. Ne zato \u0161to nisam imala dovoljno vremena, ve\u0107 zato \u0161to bi taj putopis, kao i bilo koji moj putopis, bio beskoristan. Prepe\u0161a\u010dila sam 15km kroz grad. Grad koji je deo sveta, koji jeste svet. Prilago\u0111en je turistima, sve va\u017ene informacije su prevedene na engleski. Ljudi su srda\u010dni i topli, naviknuti na turiste. \u010cak su i moji anarhisti<\/em> bili naviknuti na turiste, \u0161to me je posebno pogodilo. Hranili su me, zapitkivali i provodili vreme sa mnom. Do\u017eivela sam ih kao neke radoznale mace. Ne znaju mnogo o Srbiji i ne bave se politikom. Nedostajalo mi je to, da sa nekim razgovaram o stanju demokratije u Rusiji. Znala sam da sam na pogre\u0161noj adresi oko toga, tako da sam izbegavala politi\u010dke teme. Nemam puno slika, jer sam lenja i bio je mrak. Imam svoj selfie i jednu iz komune.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"slike \"\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Na kraju sam ipak na\u0161la \u0161ta sam tra\u017eila. Pri\u010dala sam sa jednim od njih o filmovima. Rekao mi je da je moj izbor \u010dudan<\/em> i da mi se dopadaju depresivni filmovi u kojima je propast ili izvesna ili se doga\u0111a. Nisam to \u010dula prvi put, ali \u0161ta preostaje? \u0160ta je umetnost ako nije ne\u0161to zbog \u010dega se zamislimo nad onim \u0161to \u017eivimo? Navodila sam ga na dark side<\/em>, ali se nije dao. Umetnost je trivijalna i isprazna ako se bavi lepotom ili samo hvali ne\u0161to, to je dosadno i besmisleno. Sli\u010dne rasprave su verovatno svakodnevna stvar me\u0111u njima, razumeo je o \u010demu govorim i pitao:<\/p>\n

\u201eLjudi su lo\u0161i i rade ru\u017ene stvari, sla\u017eem se. Ali zar ne treba mi, umetnici, da radimo na tome da bude druga\u010dije? Zar nije su\u0161tina u tome da ulep\u0161amo svet, makar da verujemo da mo\u017eemo bolje?\u201c<\/p><\/blockquote>\n

Pomislila sam kako i ne znam koliko sam mra\u010dna.\u00a0 Pomislila sam koliko me je moje mra\u010dnja\u0161tvo obuzelo do te mere, da \u010dak i ne\u0161to \u0161to sam smatrala uzvi\u0161enim, kao \u0161to je umetnost, uspevam da zacrnim<\/em>. Da li \u0107u ikada mo\u0107i da iza\u0111em iz bunara, da postanem mali deli\u0107 sveta i umetnost vidim kao konstruktivnu i \u017eivu stvar? Izbegla sam raspravu relativizacijom. Iznenadilo me je i to \u0161to mi je podrugljivo rekao da sam “ameriken ejd\u017eent”. Znala sam da zna \u0161ta sam uradila i znala sam da \u0107e mi zameriti.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"Big<\/p>\n

 <\/p>\n

Spavala sam mirno. Nahranila sam \u0111avola, uzela sam deli\u0107 du\u0161e<\/em> svetskog grada i provela zanimljiv dan sa umetnicima. Mo\u017eda sam na momenat dovela svoje mra\u010dnja\u0161tvo u pitanje, mo\u017eda sam relativizovala argumente, ali etiketa banalnosti nije bila na mojoj strani. Uostalom, po\u0161to sam ukrala par\u010dence sveta, znam da je svet vi\u0161e nego dovoljan i za moje i za sva\u010dije vi\u0111enje. Vidite, nisam iz zlobe ili pristojnosti relativizovala argumente, oni jesu<\/em> relativni. Divim se konstruktivnim ciljevima umetnika, ali zadr\u017eavam svoje pravo da sumnjam u ishod. \u0160tavi\u0161e, zahtevam i pravo na kritiku ishoda.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"sve<\/p>\n

 <\/p>\n

Devojkama koje \u017eive tamo dopao se kaput koji sam pravila za tu priliku. To je zato \u0161to nisu videle prvobitni kaput za St.Petersburg.\u00a0Od njega sam odustala jer nije dovoljno dobro postavljen. Decembar u Rusiji, trebao mi je druga\u010diji kaput i napravila sam druga\u010diji o kojem \u0107u pisati drugi put. Ovaj je bio prvobitno smi\u0161ljen i napravljen za tu priliku, crni princeski kaput sa bogatom kragnom.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"St.Petersburg \"\"\"\"<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jedno od mojih najranijih se\u0107anja je putovanje avionom za Dubrovnik. Ne bih se toga se\u0107ala kao posebne avanture, da nisam putovala sama. Imala sam 5 godina, oko vrata karton\u010di\u0107 sa svojim podacima i stjuardesu koja je bila zadu\u017eena da me prati tokom leta i do babe i dede koji su me \u010dekali na \u010cilipima. Se\u0107am se da mi je bilo \u010dudno \u0161to su svi govorili kako sam hrabra. Nisam to razumela dok nisam postala roditelj. Moja \u0107erka ima 11 godina, ne bih je pustila da sama putuje bilo gde i u ma koliko kontrolisanim uslovima ni sada, a kamoli sa 5 godina. Ako bih i morala, onda bih se iskreno divila slu\u010daju da svemu tome pristupi odgovorno i da sara\u0111uje sa pratnjom. Od tog svog prvog malog uspe\u0161nog putovanja, dugo godina nisam prestala da putujem i nikada se nisam pla\u0161ila. Nisu mi bile potrebne ni posebne pripreme i nisam imala posebnih uslova. Ipak, uvek je postojao samo jedan uslov. Ne mogu da budem turista.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":378,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[17,23],"tags":[125,115,10,5,102,108,122,119,116,120,117,123,118,121,124],"class_list":["post-376","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-inspiracija","category-sivenje","tag-avantura","tag-crni-kaput","tag-ideje","tag-inspiracija","tag-kaput","tag-kaput-sa-sal-kragnom","tag-komuna","tag-petrograd","tag-princeski-kaput","tag-putovanje","tag-rollingstones","tag-rusija","tag-st-petersburg","tag-turizam","tag-zagonetke"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/376","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=376"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/376\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":438,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/376\/revisions\/438"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/378"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=376"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=376"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=376"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}