{"id":401,"date":"2018-01-18T02:14:57","date_gmt":"2018-01-18T01:14:57","guid":{"rendered":"http:\/\/piemmechiemme.com\/?p=401"},"modified":"2021-03-13T21:58:03","modified_gmt":"2021-03-13T20:58:03","slug":"pitanje-svih-pitanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/2018\/01\/18\/pitanje-svih-pitanja\/","title":{"rendered":"Promeni\u0107u svet do kraja pri\u010de"},"content":{"rendered":"

Na jednom forumu se bila povela rasprava oko zapo\u010dinjanja razgovora sa nepoznatim ljudima. Bila mi je jako \u010dudna ta tema. Meni su ljudi naj\u010de\u0161\u0107e nepoznati. Mislila sam da je jedino \u0161to umem u \u017eivotu ba\u0161 da zapo\u010dnem razgovor. Javio se neki lik i rekao da je njegovo pitanje za zapo\u010dinjanje razgovora:\u201cKoja je tvoja pri\u010da o mikrotalasnoj?\u201c Njegov komentar imao je upadljivo najvi\u0161e odgovora. Svako je imao svoju pri\u010du o mikrotalasnoj, \u010dak i ja. Jednom sam poku\u0161ala da ugrejem krem u plasti\u010dnoj \u010da\u0161i. Moj predlog za zapo\u010dinjanje razgovora je pro\u0161ao potpuno nezapa\u017eeno. \u201eKoja je tvoja pri\u010da?\u201c to sam predlo\u017eila. Jedini odgovor koji sam dobila bilo je isto to pitanje. Lagala sam u tom komentaru. Mislim da nikada u \u017eivotu nikoga to nisam pitala. Ne znam kako zapo\u010dinjem razgovore sa nepoznatim ljudima. Valjda zavisi od situacije u kojoj smo. Mo\u017eda ni sama nemam odgovor na to svoje pitanje. Koja je moja pri\u010da? Imam ih puno, ali nekoliko njih su mi stvarno va\u017ene. Mogla bih da ka\u017eem da su te \u201eva\u017ene\u201c pri\u010de moje pri\u010de<\/em>. Te pri\u010de su mi va\u017ene jer su me zauvek promenile, jer su to iskustva posle kojih sam postajala druga\u010dija osoba. Nisu bezbolne i jednostavne, ali su va\u017ene. Ispri\u010da\u0107u jednu od njih. Izostavi\u0107u mnoge detalje, ali \u0107e opet biti duga\u010dka. Nastavila je da odzvanja godinama. Izrodila je jedno va\u017eno pitanje koje me je mu\u010dilo godinama. Sazna\u0107ete i to pitanje. Mo\u017eda mo\u017ee da bude pitanje za zapo\u010dinjanje interesantnog razgovora.<\/p>\n

\"razgovori<\/p>\n

Dakle, ja sam odrastala duboko veruju\u0107i da je stvarno sve mogu\u0107e. Moja mama je to zdu\u0161no podr\u017eavala. Pored knjiga, moje detinjstvo je obele\u017eila muzika. Bila sam, i ostala, dobro upu\u0107ena u istoriju roka. Devedesetih i tako nije imalo \u0161ta mnogo pametnije da se radi. Bila sam fascinirana doma\u0107om scenom 80ih. Pisala sam tekstove u sveske, pesmarice i ma\u0161tala o koncertima. Obo\u017eavala sam U2. Kad sam saznala za njihov nastup u Sarajevu, mrzela sam ceo svet \u0161to ne mogu da idem. Mama je rekla \u201eVide\u0107emo\u201c i tako sam nau\u010dila da to zna\u010di \u201eNi\u0161ta od toga\u201c, \u010dak i kod mojih veoma liberalnih roditelja. Tada smo \u017eiveli na selu i pored mene se razvijao paralelni svet na koji nisam obra\u0107ala previ\u0161e pa\u017enje, nije mi bio interesantan taj zvuk. Ja sam bila najzahtevnije dete svojih roditelja. Zahtevala sam, recimo, da mi se redovno kupuju muzi\u010dki \u010dasopisi. Obo\u017eavala sam Rock Express i pre\u010ditavala ga do besvesti do idu\u0107eg broja. U\u010dila sam odatle. Tako sam primetila rubriku o demo bendovima. Bila je to mala rubrika na kraju \u010dasopisa gde su predstavljani demo bendovi iz Srbije. Jedna fotografija, kratak opis repertoara i kontakt. KONTAKT! Onda mi je palo na pamet \u2013 jebote, organizova\u0107u rock koncert u selu pred svoj 18. ro\u0111endan!<\/p>\n

Smislila sam da stvarno nikome ni\u0161ta ne ka\u017eem. Ni re\u010d. Napravila sam u\u017eu selekciju bendova koji bi do\u0161li u obzir. Bili su to bendovi \u010diji je repertoar odgovarao mom ukusu. Bili su to klina\u010dki demo bendovi, bez svojih pesama. Nisam u toku, ali verovatno niko od njih nije postao poznat ili tako ne\u0161to. Uglavnom, nakon prvog poziva, neki uobra\u017eeni klinac me je naduvao. Rekla sam da zovem jer bih htela da organizujem njihov koncert. Pitao me je da li je to neka zajebancija i prekinuo vezu. Shvatila sam da je moj pristup pogre\u0161an. Tako sam jednog dana, umesto u gimnaziju, oti\u0161la do obli\u017enjeg grada u jednu od popularnih diskoteka. Bila je to grozomorna ki\u010d nakazna diskoteka, sa ve\u0161ta\u010dkim palmama, ogledalima i mesinganim name\u0161tajem. Moj plan je bio da mi ta diskoteka bude mamac. Shvatila sam da niko ne\u0107e tek tako pristati da nastupa bilo gde. Tra\u017eila sam da razgovaram sa gazdom i pojavila se neka dizela\u0161ka spodoba. Rekla sam da imam bend koji je disko atrakcija i da sam do\u0161la da razgovaram o eventualnom nastupu. Rekao je da ne\u0107e ni\u0161ta da plati. Rekla sam da je to u redu, da nam prostor odgovara i da bih do\u0161la sa bendom da se upoznamo. Slo\u017eio se sa tim. Onda sam otr\u010dala ku\u0107i i pozvala novi bend. Prva dva koje sam nazvala rekli su da ne nastupaju po selendarama i vukojebinama. Napravila sam novi izbor bendova, isklju\u010divo iz unutra\u0161njosti Srbije. Prvi koji sam nazvala bili su udaljeni skoro 300km. Kontakt je bio bubnjar. Namestila sam svoj najozbiljniji metalni glas i rekla da zovem iz tog grada i te diskoteke i da bismo da organizujemo koncert. \u00a0Rekao je da mu je sve to zanimljivo, ali da su oni daleko i da bi morao da im se organizuje sme\u0161taj. Spremno sam odgovorila da se to podrazumeva, putni tro\u0161kovi i sme\u0161taj. Rekao je da bi morao da razgovara sa ostatkom benda. Tra\u017eio je moj broj, koji nisam smela da dam, pa sam rekla da \u0107u ga nazvati sutra u 16h. Nisam izdr\u017eala i sve sam ispri\u010dala sestrama. Bile su \u0161okirane. Bila je to stra\u0161na stvar, da la\u017eemo roditelje i radimo im \u201eiza le\u0111a\u201c. Satima smo analizirale \u0161ta \u0107e biti ako bend pristane. Kad sam dan kasnije nazvala bubnjara, rekao je da su se dogovorili i da pristaju. Nose svoje ozvu\u010denje i sve instrumente. Nastupa\u0107e za tro\u0161kove puta i sme\u0161taj. Slu\u0161a\u0107u koncert!<\/p>\n

Onda sam oti\u0161la do seoskog kafi\u0107a i pitala tog gazdu da li bi pristao da organizujem svirku. Rekao je da se u selu ne slu\u0161a ta muzika. Rekla sam mu da njegov rizik ne postoji, simboli\u010dna cena ulaznica \u0107e pokriti tro\u0161kove puta, ja obezbe\u0111ujem sme\u0161taj, on mo\u017ee samo da profitira od prodaje pi\u0107a. Ne\u0107kao se, ali je na kraju pristao. Mislim da sam tad najvi\u0161e puta u \u017eivotu ponovila \u201etvoj rizik je minimalan, samo si na dobitku\u201c. \u00a0Kad su svi pristali i u\u010destvovali u toj mojoj \u201eigri\u201c, dok su moje sestre bile uzbu\u0111ene, shvatila sam da imamo ogroman problem \u2013 sme\u0161taj i roditelje. Morala sam mamu da privolim<\/em> na svoju stranu. I jesam. \u017delim rock koncert. Nisam pobegla od ku\u0107e na svirku, organizova\u0107u sebi svirku. Zar nije ina\u010de sve \u0161to zamislimo mogu\u0107e?<\/p>\n

 <\/p>\n

\"Dream<\/p>\n

Moj plan je bio slede\u0107i \u2013 kad bend do\u0111e do grada, odve\u0161\u0107u ih u diskoteku ali \u0107u im re\u0107i da prvo moraju da imaju koncert u obli\u017enjem selu, jer ipak ne znamo kakvi su u\u017eivo. Dogovorila sam se sa bubnjarem za prvu subotu pred nama. Gazdi diskoteke sam rekla da \u0107u u subotu tokom dana svratiti sa bendom da vidimo prostor. Gazdi seoskog kafi\u0107a sam rekla da najavi svima u selu rok koncert u subotu. Mami sam rekla da iskomunicira sa tatom oko toga da rok bend spava kod nas za vikend (ili \u0107u ilegalno prelaziti granice i i\u0107i na koncerte koji me interesuju). Ra\u010dunala sam na sve, osim na sebe.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"Failure\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Kad sam te subote sa sestrom oti\u0161la do grada da do\u010dekamo bend, kad sam videla tablice i njih u autu, slomila sam se. \u201eNe mogu. Ja ovo ne mogu. Ne mogu da la\u017eem ovoliko\u201c rekla sam svojoj 3 godine mla\u0111oj sestri. Stajale smo na vrhu ulice i gledali ih kako zbunjeno zveraju okolo, \u010dekaju\u0107i na dogovorenom mestu. \u201eTi si luda! Ne mo\u017ee\u0161 da dogura\u0161 dovde i sad odjednom da odustane\u0161! Idi tamo i zavr\u0161i ovo!\u201c rekla mi je sestra. Ponavljala sam kako ne mogu i da je najbolje da pobegnemo. Moja sestra je oduvek bila neuporedivo hrabrija od mene. \u201eJesi luda? Svi \u0107e nam se smejati. Ponovo!\u201c govorila je kroz stisnute zube \u201eTrebalo je ranije o svemu da razmi\u0161lja\u0161! Ne sad, kad si dovukla ljude dovde!\u201c. Videla je da ne\u0107u popustiti, iznervirala se, okrenula i samouvereno uputila prema parkiranom automobilu. Krenula sam za njom, namerno zaostaju\u0107i. Napravila sam nevi\u0111eno sranje. Ti momci su bili stvarni. Slagala sam neke kul tipove da imaju svirku u gradu, dok ih zapravo mamim u seosku kafanu samo iz razloga da slu\u0161am nastup. Definitivno sam luda. Onda je moja sestra stigla do njih i jednostavno se predstavila kao ja. Stajala sam iza nje. Okrenula se prema meni, besno me pogledala tako da oni ne vide i rekla \u201eOvo je moja mla\u0111a sestra\u201c. Sve bolje od boljeg. Sad jo\u0161 treba da glumim da imam 15 godina. Rukovala sam se sa njima ponavljaju\u0107i njeno ime. Ona je do kraja pratila moj plan i na kraju smo taj zbunjeni rok bend dovele u selo. Bila sam o\u010dajna, postala sam nevidljiva mla\u0111a sestra uspe\u0161ne organizatorke koncerta.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\"Insane<\/p>\n

 <\/p>\n

Na\u0161u zamenu identiteta mnogi koji su nas poznavali su prihvatili neo\u010dekivano dobro. Gazda kafane se jednostavno obra\u0107ao mojoj sestri mojim imenom, iako je dobro znao kako se koja od nas zove. Verovatno je to pripisao na\u0161em ina\u010de krajnje neobi\u010dnom pona\u0161anju. Ina\u010de smo u to vreme, i pre svirke, pred moj 18. ro\u0111endan, nas dve planirale da trajno zamenimo identitete. Pre nego \u0161to je trebalo da izvadim li\u010dnu kartu, palo nam je na pamet da to i formalno uradimo. Da ona izvadi li\u010dnu kartu umesto mene, a mama sve to potvrdi. Tako bi ona ve\u0107 bila skoro zavr\u0161ila gimnaziju, a ja dobila neke godine. Godine su i tako samo glupi brojevi, nije kao da vreme stvarno<\/em> te\u010de tako. Plan je bio savr\u0161en, osim \u0161to mama nije htela da sara\u0111uje u tome. Nije da je nismo molile.<\/p>\n

Svirka je bila savr\u0161ena. Bili su to pravi entuzijasti, usvirani i sa dobrom playlistom. Bila sam o\u010dajna \u0161to moram<\/em> da imam 15 godina i da se predstavljam sestrinim imenom. Ona je, naprotiv, u\u017eivala. Bila je u centru pa\u017enje i celu situaciju je dr\u017eala pod kontrolom. Nisam bila ljuta na nju, ve\u0107 na sebe i to beskrajno. Za\u0161to je ovako ispalo? Zar sam tolika kukavica? \u201eZar je OK da tvoja sestra sa 15 godina ide uve\u010de u seoski kafi\u0107?\u201c pitao je bubnjar. \u201eMi \u0107emo je \u010duvati he-he\u201c rekla je moja sestra. Ah, nosila je moje godine bolje od mene! Ja se toga ne bih setila da ka\u017eem. Upropastila sam sebi avanturu. Niko iz benda me nije prime\u0107ivao. \u010cudili su se na\u0161oj ku\u0107i, \u017eivotnom stilu, porodici. Ja sam mogla samo da stojim sa strane i imam 15 godina.<\/p>\n

Po\u0161to sam iznenada imala manje godina, \u010dinilo mi se neprili\u010dnim da komentari\u0161em bend i svirku. Nisu mi ni bili va\u017eni, a i niko od njih me nije prime\u0107ivao (hellooo imam 15 godina!). Bilo me je ba\u0161 briga za sve. Razmi\u0161ljala sam kako je trebalo prosto da pobegnem na neki koncert koji me zanima. Iz kukavi\u010dluka sam sebi upropastila \u017eurku. Umesto da u\u017eivam u koncertu, upoznam bend, ja sam bila nevidljiva.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"Dies<\/p>\n

 <\/p>\n

Nisam bila jedina nevidljiva. Gitarista-peva\u010d, klavijaturista i bubnjar bili su glavni na bini, glavni na koncertu. Svi su jurili da se upoznaju sa njima. \u201eAh, bili ste sjajni!\u201c \u201ePra\u0161ite momci!\u201c \u201eMomci ve\u010deras piju na moj ra\u010dun!\u201c \u010dulo se sa svih strana. Basista, bio je nevidljiv. Iz svoje posmatra\u010dke pozicije primetila sam to i na probi, i tokom svirke a posle mi je postalo o\u010digledno. \u201eZar je nebitan basista u rok bendu? Alo, ritam sekcija?!\u201c razmi\u0161ljala sam, jer nisam mogla previ\u0161e da zapitkujem, zbog svojih iznenadnih 15 godina.<\/p>\n

Posle svirke, stajala sam sama u \u0107o\u0161ku \u2013 bezbednom mestu za decu u kafani i gledala kako su svi razdragani zbog super nastupa. Razmi\u0161ljala sam o tome kako su svi znali sve pesme i kako je besmisleno \u0161to se forsiraju narodnjaci, kad su se svi ba\u0161 super proveli na rok svirci. Gazda kafane je bio prezadovoljan. Bilo je ba\u0161 kako sam rekla \u2013 ulaznice su bez ikakvih problema pokrile tro\u0161kove puta, prodao je sve iz \u0161anka a \u017eurka je tek bila po\u010dela. Ubrzano su se dovla\u010dile nove gajbe i fla\u0161e. Vrtele su se ture za bend i svi su \u017eeleli da provedu vreme sa njima. Pa…sa svima iz benda, osim sa basistom. Stajao je u drugom \u0107o\u0161ku sa pivom, to je valjda bilo bezbedno mesto za basiste posle svirke.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"nerd<\/p>\n

Onda me je primetio i do\u0161ao u moj \u0107o\u0161ak<\/em>. Studirao je psihologiju, ima brata blizanca i muzika mu je bila samo hobi.\u00a0 Pitala sam da li su on i brat nekad menjali identitete. \u201eMo\u017eda kad smo bili ba\u0161 deca\u201c a onda me je zna\u010dajno pogledao i nasmejao se. Sledila sam se. On zna? D\u017eizs. On definitvno zna. Provaljena sam. Nagla\u0161eno i ironi\u010dno me je oslovio sestrinim imenom i pitao da li sam za \u0161etnju. \u201eVi ste ba\u0161 zanimljiva porodica. Nikad nisam upoznao sli\u010dne ljude\u201c. Po\u0161to smo bili nevidljivi, niko nije primetio kad smo oti\u0161li.<\/p>\n

Sve \u0161to je usledilo opevano je nebrojeno mnogo puta u raznim pesmama i opisano u mnogim romanima. Ne postoji \u201ena\u0161a\u201c pesma u stvarnosti, isto kao \u0161to ne postojimo \u201emi\u201c. Po\u0161to sam zapravo nosila crnu majicu i bele pantalone, super ultra-mega-giga hit Camisa Negra<\/a> smatram \u201ena\u0161om\u201c pesmom. Mislim da od tad mrzim crnu i belu \u201eboju\u201c. Sa\u0161ila sam ipak jednu majicu, crnu sa belim srcima. Samo naizgled radi se o obi\u010dnoj majici. Ima jako zanimljiv okovratnik, posebno na le\u0111ima. Izabrala sam ovaj model za ovu pri\u010du ba\u0161 zbog tog karaktera – tek na drugi i pa\u017eljiviji pogled, vidi se bolje da nije re\u010d o obi\u010dnom modelu. To je moja camisa negra, <\/em>koju posve\u0107ujem svojoj propaloj romansi.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"crna<\/p>\n

 <\/p>\n

Romansu<\/em> smo kratko nastavili preko telefona. Propustila sam mnogo prilika da ka\u017eem istinu. Onda se jedan dan kad je zvao, na telefon gre\u0161kom<\/em> javila moja sestra. Gre\u0161kom<\/em>, jer je zapravo dobio na telefon onu osobu \u010dije je ime rekao. Nije mu trebalo mnogo da sve pove\u017ee i potvrdi svoju sumnju. Nazvala sam ga, prestravljena. Bio je to trenutak susreta sa razotkrivanjem. Poku\u0161ala sam da se opravdam, da objasnim da je sve bio nesporazum zbog mog kukavi\u010dluka. Moji trikovi nisu palili. Deo glupavih stereotipa o temperamentnim Ju\u017enjacima se ispostavio ta\u010dnim, bio je razo\u010daran i besan. Prvi put sam tad za sebe \u010dula da sam neozbiljna. Rekao je da se ose\u0107a glupo i da ga interesuje samo jedna stvar, pitao me je “\u0160ta ti misli\u0161 o sebi?” i prekinuo vezu.<\/p>\n

\u0160ta ja mislim o sebi? \u0160ta ti misli\u0161 o sebi? E, to je, ragazzi, pitanje svih pitanja. Ne znam da li mo\u017ee tako da se zapo\u010dne razgovor. Jedini put kad mi je postavljeno to pitanje, bio je to kraj razgovora ali i moj novi na\u010din razmi\u0161ljanja. Sve \u0161to sam godinama nastavila da radim je samo to da se potrudim da znam \u0161ta mislim o sebi. Bio je to najlep\u0161i poklon koji sam mogla da dobijem za 18. ro\u0111endan. Jednom kad sam se upoznala bolje, bio je to novi svet. I nije la\u017e, iako zvu\u010di tako, sva\u0161ta je mogu\u0107e kad se jednom do\u0111e do nekog odgovora na to pitanje.<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Moj plan je bio slede\u0107i \u2013 kad bend do\u0111e do grada, odve\u0161\u0107u ih u diskoteku ali \u0107u im re\u0107i da prvo moraju da imaju koncert u obli\u017enjem selu, jer ipak ne znamo kakvi su u\u017eivo. Dogovorila sam se sa bubnjarem za prvu subotu pred nama. Gazdi diskoteke sam rekla da \u0107u u subotu tokom dana svratiti sa bendom da vidimo prostor. Gazdi seoskog kafi\u0107a sam rekla da najavi svima u selu rok koncert u subotu. Mami sam rekla da iskomunicira sa tatom oko toga da rok bend spava kod nas za vikend (ili \u0107u ilegalno prelaziti granice i i\u0107i na koncerte koji me interesuju). Ra\u010dunala sam na sve, osim na sebe. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":409,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[17,1,23],"tags":[127,10,5,128,7,126,129,20,11,130,3,131],"class_list":["post-401","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-inspiracija","category-opsti","category-sivenje","tag-crna-majica","tag-ideje","tag-inspiracija","tag-koncert","tag-kreativnost","tag-majica","tag-muzika","tag-pamuk","tag-pijemsijem","tag-romansa","tag-sivenje","tag-sve-je-moguce"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/401","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=401"}],"version-history":[{"count":23,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/401\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":454,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/401\/revisions\/454"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/409"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=401"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=401"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=401"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}