{"id":455,"date":"2018-01-26T23:07:23","date_gmt":"2018-01-26T22:07:23","guid":{"rendered":"https:\/\/piemmechiemme.com\/?p=455"},"modified":"2018-01-27T21:33:41","modified_gmt":"2018-01-27T20:33:41","slug":"djevojka-iz-hrvaca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/2018\/01\/26\/djevojka-iz-hrvaca\/","title":{"rendered":"Djevojka iz Hrvaca"},"content":{"rendered":"

Sve \u0161to volim je u San Francisku. Ceo moj \u017eivot je protkan tim mestom. Omiljeni pisci, ideje, filmovi, vrednosti…Moj \u0161ef me je jednom zvao iz nekog hotela. Obi\u010dno ga nisam zapitkivala gde se nalazi, a nalazio se na raznim mestima na planeti. Dok smo razgovarali o poslu u pozadini se \u010duo huk. Nije zvu\u010dalo kao saobra\u0107aj, na kraju sam ga pitala \u0161ta se to \u010duje. \u201eA, to…Okean…\u201c i onda je okrenuo lap top prema prozoru. To je mogao da bude bilo koji okean, ali ja sam znala:\u00a0 \u201eTi si u San Francisku…\u201c promrmljala sam. \u201eHo\u0107e\u0161 ne\u0161to da ti donesem?\u201c \u201eUvek sam htela da vidim taj grad…\u201c \u201eDa, poseban je San Francisko, centar sveta. Vredi da se obi\u0111e i turisti\u010dki. Treba da do\u0111e\u0161\u201c \u201eU San Francisko? Ne…nema veze\u201c. Tra\u017eila sam cipele i doneo je meni i koleginici po dva para cipela. Mogla sam da tra\u017eim bilo \u0161ta drugo. Mogla sam da budem i skromna i pristojna i ne tra\u017eim ni\u0161ta. Htela sam cipele i \u010duvam ih danas. Moje cipele iz San Franciska. Nisam htela da obja\u0161njavam zbog \u010dega ne\u0107u i\u0107i tamo i za\u0161to ne radim na tome. Da je insistirao, morala bih da ispri\u010dam o svojoj avanturi obilaska Hrvaca. Svakako ne bi bilo dovoljno ako bih rekla da zbog Hrvaca ne \u017eelim da idem za San Francisko. Zapravo, bez pri\u010de to ne bih mogla ni da ka\u017eem. A ta dva mesta su, u mom svetu, povezana.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"zaslu\u017euje\u0161<\/p>\n

 <\/p>\n

Mnogo pre San Franciska, zapravo oduvek, divila sam se \u0160tuli\u0107u. Da, da, kao i mnogima ovde, i za mene je polubog. Uglavnom, uvek sam se pitala za\u0161to je onaj siromah, zadovoljstva svega rad, najebao ba\u0161 zbog devojke iz Hrvaca. Kakve su devojke iz Hrvaca? Gde je uop\u0161te to, \u0161tagod da je, selo-mali grad-grad? Selo kraj Sinja, eto gde je. Dalmatinska zabit. Prelepa dalmatinska zabit, da ne bude zabune. \u010cvrsto sam odlu\u010dila da moram da vidim to selo. Nisam od ljudi koji \u010dekaju prilike, stvaram ih. Radila sam na tome da vidim Hrvace. Ispalo je komplikovanije nego da mi sad dune<\/em> da idem za San Francisko.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"San<\/p>\n

 <\/p>\n

Sve je mirisalo na tek zavr\u0161en rat i bilo je va\u017eno kako se ko zove i odakle dolazi. To su stvari koje mi nisu padale na pamet. Ispostavilo se da nije tek tako jednostavno u\u0107i u Hrvatsku, a kamoli sa namerom turisti\u010dke<\/em> posete Hrvacu. Zaglavila<\/em> sam se u Livnu i zaposlila u kafani. Moji prijatelji su digli ruke od mene \u201eJebalo te Hrvace, to \u0161to radi\u0161 je preludo\u201c. Moj projekat Hrvace ko\u0161tao me je mnogih prijateljstava. Nisu razumeli da \u010dovek ne bira svoje strasti, bilo bi super da je tako. Nikad nisam \u017ealila za ljudima koji ne \u017eele da razumeju moje projekte. Ja sam se zaljubila u Livno. To je prekrasni hercegova\u010dki gradi\u0107 na granici sa Hrvatskom. Nesre\u0107an je i siroma\u0161an kao i svi drugi gradovi na Balkanu, i ljudi su sli\u010dni svim drugim iz nesre\u0107nih i siroma\u0161nih balkanskih gradi\u0107a. Svi imaju svoje pri\u010de, \u017eivote, snove od kojih odustaju, borbu za malo mira i ure\u0111enosti…I isto kao i svuda, i u Livnu postoje ljudi koje ba\u0161 briga za sve to i koji \u017eive u svojoj glavi<\/em>. Moji ljudi koje sam tek \u010dekala da na\u0111em. Zapitkivala sam gde je Hrvace i kako je tamo. \u201eKako je u Hrvacu?! Jesi ti neki ludi putopisac? Koga briga za Hrvace…\u201c A tek da sam pitala za devojke iz Hrvaca, tek me tad ne bi ni\u0161ta opralo. Kad si na nekom mestu odre\u0111eno vreme, sigurno se upoznaju sli\u010dni ljudi. Nisam mogla ni\u0161ta drugo osim da \u010dekam da se pojave. I pojavili su se. Jedan profesionalni vojnik, mizantrop kome se smu\u010dio rat i njegov najbolji prijatelj, D.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"prijateljstvo\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Vojnik je bio prvi \u010dovek koji je na moje pitanje odgovorio \u00a0\u00a0\u201e\u0160to ne ode\u0161 i ne vidi\u0161 kako je?\u201c. Rekla sam da to nije izvodivo, jer mi trebaju viza i pare. \u201ePa pre\u0111i ilegalno, nema \u0161eset kilometara donde\u201c To sam mogla da pretpostavim, postoje kozje stazice, u najboljem slu\u010daju improvizovane dr\u017eavne granice u svim pograni\u010dnim mestima i me\u0161tani ih uvek dobro poznaju. Ja sam bila dugo u Livnu, ali ilegalni puti\u0107i kroz Dinaru do Hrvatske su mi ostali nepoznati. Nai\u0161la sam na ljude koji poznaju te puteve. \u201eCure \u017eele u Hrvace i idemo ih vodit u Hrvace!\u201c<\/strong> rekao je vojnik, a ja sam pomislila kako je to stvarno sve \u0161to \u0107e mi ikad trebati od mu\u0161karca. \u201eSutra nave\u010der \u0107emo krenit\u201c rekli smo zavereni\u010dki i popili po jo\u0161 jedno pivo. Bila je rana zima i po dogovoru smo predve\u010de dan kasnije krenuli za Hrvace. Dva livanjska prijatelja, sestra i ja u automobilu iz 80ih, da ilegalno pre\u0111emo hrvatsku granicu i vidimo Hrvace.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"DealDay\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Mi smo, naravno, bili srodne du\u0161e, pa nam je put pro\u0161ao veselom \u010davrljanju. Nismo se dugo vozili, kad se ispred nas ukazala nesaglediva planina i \u0161uma. Skrenuli smo sa glavnog puta, pro\u0161li kroz jedno polunaseljeno selo u podno\u017eiju \u0161ume i onda makadamom pravo u \u0161umu. Setila sam se svih svojih zbunjenih prijatelja, svakog neodobravanja i pomislila sam da mo\u017eda postoje granice sre\u0107e. Mo\u017eda postoji partija koju izgubi\u0161 u tom kockanju, a nema nazad. U tom trenutku je sestra iz torbe izvadila dve ogromne lizalice (lilihipa). Znala sam da razmi\u0161ljamo isto, znala sam da i ona misli da smo ipak dva obi\u010dna kretena i da je sad sve mogu\u0107e u hercegova\u010dkoj \u0161umetini. \u201eOni su raja…\u201c rekla sam joj tiho i \u010dvrsto smo se uhvatile za ruke.<\/p>\n

Dok smo se jo\u0161 uspinjali, u sred ni\u010dega na neosvetljenom putu kroz \u0161umu, nai\u0161li smo na rampu. Izgledalo je kao da u ku\u0107ici pored nema nikoga. \u201eGranica\u201c rekao je vojnik, zaustavili smo se ispred i on je iza\u0161ao da podigne rampu. Iznenada je iz ku\u0107ice istr\u010dao grani\u010dar sa lampom. \u201eLegnite vas dvije pozadi, da vas ne vidi\u201c rekao je D. Sedeo je mirno na suvoza\u010devom mestu i mahnuo je grani\u010daru. \u201eMislila sam da nema granice\u201c rekla sam le\u017ee\u0107i na zadnjem sedi\u0161tu. \u201eA ja mislim da sam ti stavila lizalicu u kosu\u201c rekla je sestra. Lizalica u kosi?! Sko\u010dila sam \u201eJesi ti normalna?!\u201c i krenula da \u010dupam lizalicu iz kose. \u201eLegnite dolje. Uhapsi\u0107e nas svo \u010detvero!\u201c uznemireno je rekao D. Ali bilo je kasno, grani\u010dar nas je primetio. Vojnik je molio da nas pusti. \u201eIdem curama pokazat Hrvace\u201c rekao je mirno. \u201eKak\u2019o Hrvace, jes\u2019 ti lud jarane?\u201c iznervirano je rekao grani\u010dar. \u201eJa lud?! Zna\u0161 li ti tko sam ja?!\u201c iznervirao se vojnik, besno krenuo do auta i strgao zna\u010dku sa retrovizora koju sam tek tad primetila. \u201e\u0160vercate sira, je li?\u201c \u010dula sam grani\u010dara dok mu je vojnik pokazivao zna\u010dku. \u201eJe l stvarno ljudi \u0161vercuju sir\u201c pitala sam D. \u201e\u0160uti sad, gospe ti\u201c odgovorio mi je i iza\u0161ao iz auta. Umesto grani\u010daru, brzo je pri\u0161ao vojniku, spustio mu ruku u kojoj je dr\u017eao zna\u010dku i rekao grani\u010daru da ne \u0161vercujemo sir.<\/p>\n

\"madness\"<\/p>\n

Ispostavilo se da je jedino bilo va\u017eno da ne \u0161vercujemo sir. Nije nam tra\u017eio dokumenta, nikome od nas, samo je proverio gepek i pustio nas. \u201eKad je vidio \u0161ahovnicu, znao je da smo ljudi na mjestu\u201c rekao je vojnik samouvereno dok smo prolazili rampu. \u201eVe\u0107eg idiota od tebe nisam sreo, matere mi moje. Sad mi do\u0111e pje\u0161ke se vratit nazad\u201c odgovorio mu je D. Sestra i ja smo se zbunjeno pogledale. Vojnik je zaustavio auto, samo \u0161to smo pre\u0161li rampu, jo\u0161 uvek smo mogle da je vidimo. \u201eAj ti \u0107a, a ja \u0107u s\u2019 curama u Hrvace!\u201c Sestra i ja smo stale u odbranu D. iako nismo znale o \u010demu se radi. \u201eAko ti nisam stoputa rek’o da skine\u0161 ovu sisatu sa zna\u010dke, nisan nijednom! Konta\u0161 da si mu sise pokazivao mjesto \u0161ahovnice?!\u201c Nismo pre\u0161li granicu kao dokazani domoljubi. Grani\u010dar nije ni video zna\u010dku. Vojnik je mahao slikom Playbojeve ze\u010dice. Stvar izme\u0111u njih dvojice se razjasnila a onda je vojnik rekao \u201eJa sam mislio da nas zajebava zbog ove lizalice u koju sam sjeo\u201c. Nisam mogla vi\u0161e da izdr\u017eim i prasnula sam u smeh. Hrvace mi vi\u0161e nije bilo va\u017eno.<\/p>\n

\u201eDjevojke iz Hrvaca\u201c rekao je D. \u201e\u0160tuli\u0107 je pjevao o njima, ne mere bit bez drame\u201c rekao je D. \u201eSinj da vidite. Kad sam bio dijete, ja sam pit\u2019o je li to lete\u0107i tanjur. Matere mi, tako mi izgled\u2019o, svjetla u sred ni\u010deg.\u201c<\/p>\n

Tako sam postala djevojka iz Hrvaca. Uvek sam razmi\u0161ljala kako bih je obukla. Napravila sam joj ceo outfit. Kaput boje vrele vi\u0161nje<\/a>\u00a0i cvetnu suknju. San Francisko nek’ ostane san. Ipak mislim da postoji \u0161ansa da se kockanje sa sre\u0107om zavr\u0161i gubitkom. Jedno od dva svoja mesta sam videla. Vi\u0161e je od obilaska, partija je bila dobra i jedno mesto mi je dalo dio sebe<\/em>. Ali kocka je kocka i jedan dobitak ne zna\u010di da \u0107e sre\u0107a uvek biti na mojoj strani.<\/p>\n

 <\/p>\n\n\t\t