{"id":500,"date":"2018-02-16T22:53:46","date_gmt":"2018-02-16T21:53:46","guid":{"rendered":"https:\/\/piemmechiemme.com\/?p=500"},"modified":"2018-02-16T22:53:56","modified_gmt":"2018-02-16T21:53:56","slug":"imaces-35-svejedno","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/2018\/02\/16\/imaces-35-svejedno\/","title":{"rendered":"Ima\u0107e\u0161 35 svejedno!"},"content":{"rendered":"

Odrasla sam sa do kraja doslednim anarhistima. Provela sam detinjstvo i mladost ne sumnjaju\u0107i u to da je smisao \u017eivota svakog od nas dostizanje samoodr\u017eivosti. U mene je posa\u0111en nezamislivo dubok prezir prema svim postoje\u0107im oblicima organizovanja ljudi koji se me\u0111usobno ne poznaju. Prezir prema svim institucijama, konvencijama, formama bilo \u010dega, pravilima pona\u0161anja, rodnim i starosnim stereotipima…Nakon gimnazije preda mnom je bio ceo svet i \u010ditav \u017eivot. Ako je mladost neko opravdanje, onda sam i zbog tih godina odlu\u010dila da ne\u0107u vi\u0161e da u\u010destvujem u stvarima koje prezirem, a takva stvar je, pre svih, bio obrazovni sistem. Nagledala sam se dece va\u017enih<\/em> roditelja sa dobrim ocenama i sjajnom perspektivom. Nagledala sam se svakakve diskriminacije siroma\u0161ne, smrdljive i prljave \u201eni\u010dije dece\u201c (me\u0111u koju sam spadala). Nisam \u017eelela u to da ulo\u017eim vi\u0161e ni minut svog vremena. Ta ogor\u010denost<\/em> je opstala i vremenom je samo postajala bolje artikulisana. Ipak, jedan usputni razgovor je bitno pro\u0161irio perspektivu.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"Failure\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Usled nedostatka diplome, morala sam da se snalazim i dokazujem svuda gde sam se na\u0161la. Sva moja pamet<\/em> i obave\u0161tenost bili su zanemarivani u susretu sa ne\u010dijim papirom. Skoro \u010ditavu deceniju sam to gledala i gutala bes. Diskriminacija neuglednih se tako nastavljala \u2013 neugledni nisu \u201enastavljali dalje\u201c, ve\u0107 su ostajali neugledni prljavci koji moraju da rade vi\u0161e od svih drugih uglednih<\/em> i, ovaj put, obrazovanih. Mogla sam do sutra ujutru<\/em> da znam da ti sa diplomama, od trenutka od kad su diplomirali nisu otvorili knjigu, ne interesuje ih ni\u0161ta i obi\u010dne su neznalice \u2013 na kraju dana oni su imali diplome, ja ne. Moje znanje je bilo divlje, nesistematizovano, u svemu sam bila samouka i kad bi se pojavili problemi, bila sam poslednja osoba u \u010dije sposobnosti i znanje bi se imalo poverenja. U sudaru sa spoljnim svetom, posle 10 godina, to je po\u010delo da me boli. Za\u0161to i ja nemam diplomu…ne\u010dega? Zar sam zaista toliki divljak<\/em> da nisam u stanju da istrpim jo\u0161 par godina u obrazovnom sistemu? Zar je to za mene nesavladivo? Zaklju\u010dila sam da jeste nesavladivo, zaklju\u010dila sam da ne bih mogla u tome ponovo da izdr\u017eim ni dan. Taj zaklju\u010dak nije bio najgori. Zaklju\u010dila sam i da mi je pro\u0161ao voz<\/em>, da je jednostavno kasno da se zamajavam sa diplomama. Navikla sam se da na pitanja o svom obrazovanju odgovaram da sam zavr\u0161ila samo gimnaziju i navikla sam da se nosim sa iznena\u0111enim pogledima. Vremenom sam se izborila za svoje pravo da se to<\/em> ne komentari\u0161e.\u00a0 Onda se pojavio \u010dovek koga nisam stigla da obavestim o svom posebnom pravu na svoju istinu.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"pe\u010dat\"<\/p>\n

 <\/p>\n

On je stranac i takav je \u010dovek, bez ikakve zadr\u0161ke prema bilo kome. Zapravo, komunicirao je svakodnevno sa mnogo ljudi i mislim da je to rezultiralo time da je prestao da se optere\u0107uje emocijama koje izaziva njegova direktnost. Nije ostavljao vremena za mnogo diplomatije. Mi smo se prepoznali u sekundi u kojoj smo se videli. Oboje smo neposredni, ali drugo, va\u017enije, oboje smo veliki svojeglavci. U mu\u0161kom svetu i u razvijenom dru\u0161tvu, njegova svojeglavost ga je dovela daleko. Imao je ozbiljnu karijeru, bio je veoma obrazovan, vi\u0161e nego dobro informisan ali i ono \u010demu sam se najvi\u0161e divila \u2013 izuzetno posve\u0107en. Oboje smo bili svesni sli\u010dnosti me\u0111u nama, ali i razlika u ishodima. On mene nije prezirao zbog tih razlika, prezirala sam ja samu sebe. Bilo mi je potrebno tri godine i jedno u svemu posebno ve\u010de da mu to ka\u017eem.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"the<\/p>\n

 <\/p>\n

Dogodilo se tako da smo \u010dekali ne\u0161to satima. Nije bilo distance me\u0111u nama, bilo smo saradnici i po\u0161tovali smo se. Ako je neko sa nekim trebalo da \u010deka ne\u0161to, a da to ne bude neprijatno, to smo bili nas dvoje. Delili smo nervozu oko \u010dekanja bez mnogo re\u010di. On je na mene preneo svoju strogu vojni\u010dku disciplinu i pratila sam ga u tome, bez drame, bez nervoze. Onda mi je rekao da se stvarno \u010dudi \u0161to nisam doktor nauka. Nasmejala sam se, ali kao u paranju nekog pletiva to njegovo pitanje je pokrenulo paraju\u0107u nit<\/em> i znala sam da sam se emotivno rasparala<\/em>. Poku\u0161ala sam da se kontroli\u0161em, jer nisam htela da se poka\u017ee moja velika slabost u ina\u010de napetom trenutku. Samokontrola je bila potpuno bezuspe\u0161na. Bila sam preslaba<\/em> za njega i predobro upoznata sa njegovim te\u0161kim \u017eivotnim putem da bih imala obraza za bilo kakva opravdanja. Rekla sam da me nikad ni\u0161ta nije interesovalo. Rekao je da mi ne veruje, da je to glupost, osim \u0161to nije mogu\u0107e. Bilo je bolno pora\u017eavaju\u0107e to moje o\u010dekivanje da \u0107e neko kao \u0161to je on prihvatiti igru koju sam po\u010dela. Razgovori sa njim su ina\u010de bili kratki razgovori sa malo prostora za manevar i gotovo bez ikakvih mogu\u0107nosti skretanja. Znala sam to odavno i pla\u0161ili su me \u010dak minuti razgovora sa njim koji se ne ti\u010du posla. Sati koje smo imali pred sobom bili su, dakle, u\u017easavaju\u0107i ko\u0161mar, nakon \u0161to smo ispri\u010dali sve \u0161to smo imali o poslu.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"bad<\/p>\n

 <\/p>\n

\u010cesto se vra\u0107am na taj momenat. Mogla sam da ka\u017eem da ne \u017eelim da razgovaram o tome, znam da bi to po\u0161tovao. To je i meni bio \u201eznak\u201c za zaustavljanje, zna\u010di i njemu bi. Nisam rekla \u201esafe word\u201c, ni\u0161ta sli\u010dno. Odlu\u010dila sam se za istinu i rekla da prezirem obrazovni sistem, da se gadim svega toga. Rekao mi je da razume to, da je i on oduvek prezirao. Zaklju\u010dila sam da smo oboje buntovnici, nasmejao se i rekao da jesmo, ali da on ima diplomu presti\u017enog svetskog fakulteta. \u201eOni su Ivy liga\u201c \u2013 dodao je. Znala sam da ne pominje to kao hvalisanje. Poku\u0161ala sam da relativizujem argumente. Koga je zaista briga za te gluposti? Ako ume\u0161 ne\u0161to da radi\u0161 i dobar si u tome, koja je svrha pe\u010data<\/em>? To je prevazi\u0111eno i to je samo eho prevazi\u0111enih vrednosti. Uostalom, ima toliko netalentovanih glupaka sa diplomama, \u010dak i karijerama, koji tumaraju okolo, sve to je obi\u010dno gubljenje vremena. Na moje iznena\u0111enje, potpuno se slo\u017eio sa svime \u0161to sam rekla. Ne samo \u0161to se slo\u017eio, ve\u0107 je i dopunio svaku moju tvrdnju! \u201eOh, ma naravno! Ljudima karijere nameste roditelji, politika ili prosto imaju sre\u0107e. Postoje razne pri\u010de.\u201c rekao je spremno \u201e Ali ne radi se o tome, nije re\u010d o tome.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

\"Cool<\/p>\n

 <\/p>\n

Ne volim da se pravdam a zauvek \u0107u pamtiti taj razgovor kao neki napad i \u010dekanje mog pravdanja. Nisam htela da do\u0111e do mog pravdanja. Pitala sam o \u010demu je onda re\u010d. Koji je smisao u gubljenju vremena sa nekom institucijom, hijerarhijom, pravilima, rokovima i svim tim glupostima. Za\u0161to bi u ovom veku iko sa 2 grama mozga gubio vreme sa svim tim, jer upravo o gubljenju vremena je re\u010d. Ne la\u017eimo se, postoje neobrazovani ljudi sa diplomama. Ni ovaj put nije mi oponirao. Naravno da sam u pravu i sve \u0161to govorim je ta\u010dno. Rekao je da se radi samo o tome da li je neko u stanju da to izdr\u017ei. Naravno da smo svi buntovnici<\/strong>. Naglasio je da smo mi mo\u017eda stariji, ali da su ljudi koji dolaze svi isti kao mi. Nisu oni buntovnici jer su mladi, vreme je buntovno<\/strong> i vreme je za promene. \u201eMi smo vi\u0161e kao oni, nego kao starije generacije\u201c dodao je zna\u010dajno \u201eMi smo prototipi toga \u0161to su oni.\u201c Iskoristila sam pri\u010du o godinama kao poslednji argument \u2013 starost. Ja imam 29, \u010dak i da si u pravu, sad da krenem sa studijama bilo \u010dega, dok zavr\u0161im, ima\u0107u 35.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"FellowKids\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Jo\u0161 uvek smo bili zarobljeni u \u010dekanju, ali i u tom razgovoru. Videla sam da smo se predugo za oboje zadr\u017eali na istoj temi. \u0106utke smo se gledali. Rekla sam da sam se ose\u0107am starom za tako ne\u0161to, za studije. To je bila moja poslednja linija odbrane. O\u010dekivala sam da \u0107e mi re\u0107i da nisam stara, da nikad nije kasno<\/em> ili da je sve relativno<\/em>. To su bili kontraargumenti na koje sam navikla i sa kojima sam umela da iza\u0111em na kraj. Nije rekao ni\u0161ta od toga. Umesto toga je promrmljao:<\/p>\n

 <\/p>\n

\u00a0\u201eMaybe you\u2019re not so smart, after all\u201c<\/p><\/blockquote>\n

 <\/p>\n

Bila sam na granici uvre\u0111enosti i s mukom sam zaustavljala suze i poku\u0161avala da ne pravim dramu. Ponovila sam da \u0107u imati 35 ako krenem da studiram bilo \u0161ta od sutra. \u201eNaravno da \u0107e\u0161 imati 35 godina u jednom trenutku, ve\u0107 si to rekla\u201c prekinuo me je nestrpljivo i dodao \u201eIma\u0107e\u0161 35 godina za \u0161est godina, to je matematika. Ima\u0107e\u0161 35 godina svejedno. Ne mo\u017eemo da zaustavimo vreme, mo\u017eemo samo da uradimo ne\u0161to dok ono prolazi.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

\"Surfing\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Nisam imala odgovor. Tema je iscrpljena, svi moji argumenti oboreni. Bila sam pora\u017eena na na\u010din na koji nisam dugo. Vratila sam se za Beograd i upisala studije sociologije. \u00a0Nikada nisam zaboravila na\u0161e ve\u010de i razgovor. Svakog dana tokom studija sebi sam ponavljala da je to test<\/em> mog buntovni\u0161tva. Nisam imala mogu\u0107nosti da zavr\u0161im neki od Ivy league koled\u017ea i steknem PhD, poput njega. Verujem da sam uradila \u0161ta sam mogla u datim okolnostima. Nisam kupila svoju diplomu i dala sam sve od sebe na svakom ispitu. U poslednjih 5 godina, tokom osnovnih i master studija, potvrdila sam sve njegove tvrdnje. Radi se upravo samo o tome koliko smo u stanju da sara\u0111ujemo, ne o znanju, ne o talentu, ve\u0107 samo o tome. \u017dao mi je \u0161to mi takvu perspektivu nisu otvorili roditelji, sigurno bih se vi\u0161e zalagala i ranije, ali je ispalo kako je ispalo i dokazala sam sebi da mogu. Bolje od toga je da me to sve, ipak, nije previ\u0161e promenilo. Su\u0161tinski nije, verujem da sam su\u0161tinski, ba\u0161 kao i on, ostala buntovnica. Moj fakultet je neugledan i skroman u pore\u0111enju sa njegovim, ali nekako znam<\/em> da me ni Yale ne bi uzdrmao, kao \u0161to nije njega.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"Awesome\"<\/p>\n

Razmi\u0161ljala sam o tome da li mogu da napravim buntovni\u0161tvo? Novo buntovni\u0161tvo ovog vremena, novih generacija \u010dija je moja generacija prototip, najava?<\/p>\n

 <\/p>\n

\"Post<\/p>\n

Naravno, to je morao da bude sajberpunk stil, a kako sam do sad ve\u0107 usavr\u0161ila kapute, sa\u0161ila sam sebi jedan takav kaputi\u0107. On je i punk i bajkerski i postapokalipti\u010dni kaput u isto vreme. Istovremeno je veoma topao, sasvim dovoljno topao za kraj decembra u Rusiji, jer, za slu\u010daj da neko toga nije svestan, nove generacije ne poznaju granice koje su im ostavljene i to je, dragi ljudi, dobra stvar!<\/p>\n\n\t\t