{"id":575,"date":"2018-03-28T18:24:57","date_gmt":"2018-03-28T16:24:57","guid":{"rendered":"https:\/\/piemmechiemme.com\/?p=575"},"modified":"2018-03-28T18:41:14","modified_gmt":"2018-03-28T16:41:14","slug":"samo-budala-prica-lose-o-makaronama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/2018\/03\/28\/samo-budala-prica-lose-o-makaronama\/","title":{"rendered":"Samo budala pri\u010da lo\u0161e o makaronama"},"content":{"rendered":"

Esse nufesso qui dice male di macaroni<\/em><\/strong><\/p>\n

Neplanirano je nastala pauza na ovom blogu i to ba\u0161 u prvoj pri\u010di koju sam morala da podelim na dva dela. Prihvatam tu pauzu kao zaslu\u017eenu kaznu<\/em> a to bi trebalo da bude i svima o\u010digledno iz ovog nastavka. Ako je postoje male utehe za velike nepravde, onda su razlozi za ovu pauzu sasvim opravdani. Prvi deo pri\u010de pro\u010ditajte ovde<\/a>. Za ovaj nastavak moj plan je bio da sa\u0161ijem jednu haljinu. Kupila sam poseban materijal, dugo birala dugmad i model. Na\u0161la sam retro model, jer sam htela da vam pi\u0161em o tome kako smo Gianluca i ja izmislili vremeplov koji nije radio i jer sam htela da probam da napravim sama novi vremeplov. Poga\u0111ate, ni ovaj nije uspeo. Haljina nije uspela. Uprkos svom mom trudu i razmi\u0161ljanju, sve je po\u0161lo naopako. Model koji planiram da napravim ve\u0107 7 godina, uprkos tome \u0161to sam ga dobro sa\u0161ila \u2013 nije mi se dopao. Materijal koji sam izabrala i uklapala dezen, ispostavio se pogre\u0161nim izborom. Imam svedoke, dala sam sve od sebe da izvadim stvar i nije uspelo. Jednostavno ni\u0161ta nije uspelo. Odlagala sam objavljivanje nastavka pri\u010de poku\u0161avaju\u0107i da sredim haljinu a onda sam shvatila da mi to ne\u0107e uspeti, da i ne treba da uspe, da je pri\u010da takva da je to moralo da se dogodi.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"fail\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Dakle, nekoliko dana kasnije, kad sam se sabrala i odlu\u010dila da nastavim sa svojim u\u010denjen konverzacijskog nivoa italijanskog stigla mi je Gianlucina poruka \u201eDa li se lepa devojka<\/em> smirila?\u201c. Ispri\u010dala sam mu \u0161ta se dogodilo sa Gaetanom. Bilo mu je sme\u0161no. To je samo chat, to su samo neki mu\u0161karci, svi smo mi samo ljudi, a ti se predstavlja\u0161 kao \u201elepa devojka\u201c, sve je sasvim u redu. Nastavio je neumorno da koriguje sve moje gre\u0161ke. Primetio je da mi za neke odgovore treba vreme (nije postojao Google translate) i onda je proveravao da li sam razumela, koja re\u010d ili oblik me je zbunio. Onda bi se uz \u201ebuona notte\u201c odjavljivao jer je ujutru morao na posao. Ubrzo je postao jedini sa kojim sam razgovarala. Radovala sam se na\u0161im sesijama<\/em> jer je bio pristojan i predusretljiv. Moj nepravilni italijanski mu nije smetao, naprotiv, ispravljao me je i obja\u0161njavao. Njegovi roditelji su bili profesori. Umrli su. Bio je u ranim 30im, \u017eiveo je u Rimu u stanu u delu grada u kom je odrastao sa bratom i ma\u010dkom. Voleo je Rim, ali je govorio kako Rim pripada celom svetu, i da nije bez razloga re\u010deno da \u201esvi putevi vode u Rim\u201c. Nije me pozivao da do\u0111em, niti se on pozivao u Beograd. Na\u0161i razgovori nisu bili ni blizu flerta.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"friendship\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Nesvesno i nenamerno rasturio je sva moja o\u010dekivanja od odlaska iz Srbije. Po\u010dela sam da pratim italijanske vesti, pa smo ih komentarisali. Bio je beskrajno razo\u010daran italijanskim vlastima, politikom, EU…\u201cTo je sve jedna glupa la\u017e\u201c pisao je a onda smo razgovarali o tome u koji period i na koje mesto bismo oti\u0161li ako bismo imali vremeplov. Rekao je da bi se vratio u svoje rano detinjstvo, ali da bi ostao u Rimu. Dodao je da je svako vreme verovatno i lo\u0161e i dobro, kao i svaka zemlja, ali da bi se vratio u te godine jer mu nedostaju roditelji \u2013 tad su bili mladi, zdravi i sre\u0107ni, da mogu, sad bih verovatno po\u0161tovao da to vidim ponovo. Dogovorili smo se da se pona\u0161amo kao da jeste tako, kao da jeste svako u svom omiljenom vremenom. Zaklju\u010dili smo da je to jedini mogu\u0107i vremeplov, nikada ne\u0107e biti izmi\u0161ljen bolji. Bio je razo\u010daran, usamljen i mra\u010dan. Dokazali smo da se sli\u010dni prepoznaju i raduju jedni drugima na internetu jo\u0161 br\u017ee nego u\u017eivo.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"time-machine\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Na\u0161i razgovori su postajali sve du\u017ei, postajali su dani, vikendi, nedelje i na kraju meseci. Oboje smo svaki slobodan sat provodili na chatu. Jednom sam mu \u201epriznala\u201c da sam pro\u0107elavi de\u017emekasti sredove\u010dni mu\u0161karac. Rekao je da je tako i mislio, jer ko bi se, za ime sveta, nazvao \u201elepa devojka\u201c nego neko ko upravo nije to? Onda je dodao da mu je svejedno ko sam zapravo, jer je i razo\u010daran u ideju da \u0107e ikoga upoznati preko interneta, da ga to i ne interesuje. Ispri\u010dao mi je i zbog \u010dega. Neka Ukrajinka, ili Moldavka, prevarila ga je za neke pare. Upoznali su se na internetu, zaljubio se u nju, navodno i ona u njega. Htela je da do\u0111e u Italiju, ali nije imala para za kartu. Posle nekog vremena on joj je poslao pare i ona je nestala. Rekao je da mu je trebalo dosta vremena da sebi prizna da je prevaren. \u201eJednostavno nisam mogao to da prihvatim, sve je izgledalo previ\u0161e stvarno. Patio sam neko vreme a onda shvatio da sam ispao naivan i da sigurno nisam ni prvi ni jedini. Od tad ne verujem u te bajke, chat je samo hobi\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

\"everybody-needs-a-hobby-right_o_2407381\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Uspavljivala sam se razmi\u0161ljanjima o na\u0161im razgovorima. Da li, ako odem na studije, da mu se javljam? Onda sam prelomila i rekla mu da ho\u0107u da odem iz Srbije i da razmi\u0161ljam da do\u0111em u Italiju (u Firencu ili Bolonju) na studije. Pitao me je zbog \u010dega, rekla sam da je Srbija grozno mesto za \u017eivot. Rekao mi je da \u0107u gde god da odem nositi svoju glavu sa sobom i da ako mi je Srbija grozna, velike su \u0161anse da \u0107e mi to biti i Italija. \u201eAli ovde ima\u0161 lepih zgrada, puno turista, raznih poslova…Mo\u017eda ti bude zanimljivo neko vreme, mnogima bude. Za\u0161to da ne?\u201c dodao je.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"why-not\"<\/p>\n

Ali, ja sam previ\u0161e nau\u010dila o Italiji. Shvatila sam da bih menjala isto za isto i shvatila sam da je Gianluca u pravu. Bili smo jedan na jedan, razmi\u0161ljala sam o tome \u2013 mo\u017eda je on u pravu, mo\u017eda sam ja. Sve je izgledalo kao da je ipak on. Prestala sam da razmi\u0161ljam o tome i nisam aplicirala za vizu. Vizu je, u me\u0111uvremenu dobila moja sestra, ista ona \u010diju sliku sam zloupotrebila kad sam otvarala nalog. Rekla sam joj da postoji neko u Italiji, jedan de\u010dko, koji bi rado pristao da je sa\u010deka na stanici i pomogne joj da na\u0111e stan, ili \u0161tagod joj drugo bude trebalo. Gianluci sam rekla da dolazim. Napisao mi je da se raduje da me vidi, da mu sve izgleda kao san. Rekao mi je to mo\u017eda trenutak da mi prizna da misli da me je zavoleo. Nisam umela da odgovorim, kucala sam i brisala odgovor. Onda je napisao da ga pla\u0161i \u0161to ne odgovaram. Pisala sam mu da bih volela da ga upoznam, da mi je postao drag, da ne gre\u0161i \u2013 da se poznajemo, i onda sam sve to brisala jer sam znala da se nas dvoje ne\u0107emo sresti. Bilo je te\u0161ko i mu\u010dno, bilo mi je i ostalo \u017eao zbog toga.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"chat\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Kad sam ispratila sestru, zauvek sam ugasila svoj nalog. Znala sam da je gotovo sa tim. Gianluca je prevalio stotine kilometara da \u201eme\u201c do\u010deka. Pomogao je mojoj sestri da iznajmi stan i onda su oti\u0161li na ve\u010deru gde mu je ona jednostavno rekla da je oduvek razgovarao sa drugom osobom, njenom sestrom koja je koristila njenu sliku. Kad smo se \u010dule rekla mi je da je to neki glupi patuljasti<\/em> Italijan koji je uporno mislio da ona savr\u0161eno govori italijanski i koji je ceo dan gnjavio sa nebuloznim pitanjima i neverovatnim glupostima. Rekla mi je da ju je izludeo jer je i\u0161ao pored nje i ponavljao kako je u njegov \u017eivot do\u0161la nada<\/em> jer je ona stvarna.<\/p>\n

Nisam mogla da razgovaram o tome. Znala sam \u0161ta sam napravila. Napravila sam haljinu, pa\u017eljivo i pedantno radila na njoj a onda se ispostavilo da mi se ne dopada, da mi ne stoji i da sam bila u zabludi. Napravila sam to da su neka srca napukla<\/em> u Rimu i u Beogradu i na tome sam pa\u017eljivo i pedantno radila mesecima, misle\u0107i da \u0107e da izgleda sasvim druga\u010dije.<\/p>\n

Evo haljine koju nikada ne\u0107u nositi, Gianlucina haljina, jo\u0161 jedan neuspeli vremeplov. Ne\u0107u da govorim lo\u0161e o dobrim stvarima. Stvarima kao \u0161to su ljubav, haljine ili kako ka\u017eu Italijani – makarone. Samo budale govore lo\u0161e o dobrim stvarima.<\/p>\n\n\t\t