{"id":718,"date":"2018-11-01T22:56:58","date_gmt":"2018-11-01T21:56:58","guid":{"rendered":"https:\/\/piemmechiemme.com\/?p=718"},"modified":"2018-11-01T22:58:09","modified_gmt":"2018-11-01T21:58:09","slug":"svi-umiremo-ali-malo-nas-zivi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/piemmechiemme.com\/index.php\/2018\/11\/01\/svi-umiremo-ali-malo-nas-zivi\/","title":{"rendered":"Svi umiremo, ali malo nas \u017eivi"},"content":{"rendered":"

Svakodnevno razgovaram sa raznim ljudima. Vi koji mi komentari\u0161ete pri\u010de, pi\u0161ete u vezi sa kaputi\u0107em ili komentari\u0161ete statuse na mom profilu; Sa ljudima koje dugo poznajem, sa prijateljima, poznanicima, sa onima sa kojima sara\u0111ujem\u2026Nisam upoznala nikoga ko ne voli i ne \u017eeli slobodu, ali mnogi nisu dovoljno hrabri za nju. Lak\u0161e je ma\u0161tati o slobodi, nego se boriti za nju ili \u017eiveti slobodno. Koliko je krhka sloboda i koliko je lako gubimo a te\u0161ko osvojimo, shvatimo onda kad je nestane i obi\u010dno bude prekasno.<\/p>\n

\"kau\u010d\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Istoriju \u010dove\u010danstva mo\u017eemo da gledamo i kao neumornu borbu za slobodu, kao stalno osvajanje raznih malih i velikih sloboda. Koraci napred-nazad nikad nisu bili cupkanje u mestu. Sloboda se ne osvaja \u010dekanjem, a borba za nju mo\u017ee da ima bilo kakav oblik, ne mora uvek da bude krvava revolucija. Ipak, uvek mora da bude vanserijska hrabrost, jer ne postoji takva borba koja ne zahteva hrabrost. Istorija je, tako\u0111e, prepuna pri\u010da o zarobljavanju i oduzimanju slobode. Na kojoj strani istorije \u0107emo da se na\u0111emo, zavisi od toga koliko smo hrabri. Da li \u0107emo biti robovi raznih stvari i ljudi, re\u017eima, svog vremena i okru\u017eenja, ili \u0107emo na\u0107i na\u010din da se hrabro borimo za slobodu?<\/p>\n

\"Braveheart\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Ljudi \u010desto ponavljaju frazu da se najlak\u0161e manipuli\u0161e neobrazovanima. Najlak\u0161e se manipuli\u0161e siroma\u0161nima i obespravljenima, ali lako se manipuli\u0161e i \u017eeljama. Nedavno sam videla jedan od onih postera koji se vrte po mre\u017eama, pisalo je \u2013 na va\u0161oj sahrani niko ne\u0107e govoriti o tome kako ste imali lep kau\u010d i dobre cipele. \u017drtvovati slobodu i prava za neko dobro, duh je vremena u kom \u017eivimo. Takvom \u017ertvom, robijamo na\u0161em vremenu. Niko od nas nije ostrvo za sebe, kolikogod da je neprijatna takva ideja \u2013 mi ipak \u017eivimo zajedno. Svako je istovremeno i jedinstven i deo grupe. Ono \u0161to jedan od nas uradi, ili radi, neretko se preliva na sve nas. Kad ve\u0107ina odlu\u010di da se odrekne slobode zbog kau\u010da, svi ostajemo bez slobode. Isto je i kad smo \u017ertve sopstvenog straha. Tek kad robija\u0161ka stvarnost<\/em> postane brutalno plasti\u010dna, pa nevini po\u010dnu da zavr\u0161avaju iza re\u0161etaka, shvatimo da smo pogre\u0161ili ali naj\u010de\u0161\u0107e ne umemo da se oslobodimo.<\/p>\n

Nedavno sam otkrila ceo jedan svet borbe za prava i slobodu. Njega nisu stvorili do zuba naoru\u017eani heroji, neustra\u0161ivi borci i idealisti, ve\u0107 obi\u010dne \u017eene, doma\u0107ice. Kad je Pino\u010de uspostavio svoj re\u017eim i kad je od njega stradalo ili nestalo na desetine hiljada ljudi, \u017eene, uobi\u010dajeno manje mo\u0107ne u tim igrama, uradile su jednu veli\u010danstvenu stvar \u2013 \u0161ile su!<\/p>\n

U memljivim crkvenim podrumima, po zatvorskim radionicama i raznim dnevnim sobama, \u010cileanke su po\u010dele da \u0161iju slike. \u0160ile su ih rukama, od komadi\u0107a sopstvene garderobe ili garderoba onih koji su nestali, i na njima vezle poruke. Pitale su gde su i da li su \u017eivi njihovi mu\u017eevi, sinovi, o\u010devi, bra\u0107a…\u0160ile su slike ljudi koji rade, koji se bune, koji robijaju. Tako su nastale arpiljere<\/a>.<\/p>\n\n\t\t