Kad sam pre 6 godina odlučila da napravim veće promene u životu, već nekoliko meseci sam bezuspešno pokušavala da sašijem nešto. Štepovi su mi bili krivi, sve je bilo i krivo iskrojeno, ništa i nikako mi nije uspevalo kako sam zamislila. Bila sam, kao što jesam, veoma uporna i neumorno sam istraživala i učila. Napravila sam veliku šnajdersku biblioteku, snabdela se časopisima i arhivama. Ipak, bila mi je neophodna praksa. Na najplastičniji način sam shvatila razliku između znanja i prakse i iskustva. Moja posvećenost je postepeno dovela do toga da sam zanemarila svoj dnevni posao i na kraju sam odlučila da ga napustim. Bio je to dobar posao i ta odluka, iako sam je promislila, nije bila jednostavna i bezbolna. Ostala sam, dakle, bez posla i bez prihoda sa planom da radim nešto što ne umem da izvedem kako treba. U toj atmosferi sam napravila stranicu, bez ikakvih očekivanja, svesna činjenice da zanatski nisam dorasla tome. Logo mi je napravio Ivan Apostolski, prijatelj čijim se graforizmima divim. Bio je to njegov prvi predlog i momentalno usvojeni logo dizajn.

U tom trenutku moje prisustvo na Facebooku odigralo je, sad vidim, ključnu ulogu. Moji prijatelji su me podržali i prve, veoma loše sašivene, kaputiće su ponosno šetali gradom. Vremenom sam usavršila šivenje, otkrila nove prodavnice materijala, nove pozamanterije, uspela da kupim i bolju mašinu i druge alate…Iako sa strane nastanak i razvoj kaputića možda izgleda kao samostalan projekat, veoma je daleko od toga. Razni blogovi, mediji i ljubitelji unikatnih komada zainteresovali su se za moj rad i dali su mi snažnu podršku, ali i vredne savete oko fotografije i prezentacije.

Kaputići su mi i danas glavni proizvod. Sada su usavršeni, veoma topli, urađeni sa mnogo pažnje i ljubavi, i znam da su voljeni na šta sam najponosnija.

Pogledajte i ostale albume na mojoj stranici. Vremenom su se izdvojili kaputići za decu, kape, torbe i suknje. O nastajanju ovih i drugih radova čitajte na blogu!