Piemme & Chiemme

Pisaću - lupetanja. Radi se o "odeći". Bog neka mi je na pomoći!

Tag

kreativnost

Svi umiremo, ali malo nas živi

Svakodnevno razgovaram sa raznim ljudima. Vi koji mi komentarišete priče, pišete u vezi sa kaputićem ili komentarišete statuse na mom profilu; Sa ljudima koje dugo poznajem, sa prijateljima, poznanicima, sa onima sa kojima sarađujem…Nisam upoznala nikoga ko ne voli i… Continue Reading →

Samo budala priča loše o makaronama

Neplanirano je nastala pauza na ovom blogu i to baš u prvoj priči koju sam morala da podelim na dva dela. Prihvatam tu pauzu kao zasluženu kaznu a to bi trebalo da bude i svima očigledno iz ovog nastavka. Ako je postoje male utehe za velike nepravde, onda su razlozi za ovu pauzu sasvim opravdani. Za ovaj nastavak moj plan je bio da sašijem jednu haljinu. Kupila sam poseban materijal, dugo birala dugmad i model. Našla sam retro model, jer sam htela da vam pišem o tome kako smo Gianluca i ja izmislili vremeplov koji nije radio i jer sam htela da probam da napravim sama novi vremeplov. Pogađate, ni ovaj nije uspeo.

Aj ti ća!

Kad čujem da se neko bavi astrologijom to postane tema za razgovor, uprkos činjenici da malo znam o tome a moglo bi da se kaže i da ne verujem. Morali bi da pogledaju druge aspekte, druge planete, onda bi mi sve objasnili. Vidite, sa astrologijom stvari ne stoje tako jednostavno. Nije to kao izračunaš svoju natalnu kartu, pročitaš generisano tumačenje i saznaš svoju sudbinu. A nije ni tako kao da platiš tumačenje i saznaš. Čak ni hobi astrolozi ne veruju u sudbinu. Govore o mogućnostima. Ipak je, na kraju, sve do nas, do čoveka i vremena u kom se zatekne. Da li ćemo iskoristiti date mogućnosti, ili izbeći nekim iskušenjima, zavisi od nas

Naše sestre Amiši

Moju prijateljicu je njena sestra napala jednom zbog čokolade koju joj je ova uzela kad su išle u osnovnu školu. „Oooo, znam ja kakva si ti! Dobro znam kakva si! Kad su nam kumovi doneli čokolade, uzela si i moju! Nemoj ništa da mi pričaš, znam ja dobro kakva si ti!“ Moja prijateljica se izvinjavala, a to nije bio prvi put u životu. „Kupiću ti sve čokolade na svetu! Bile smo deca!“ ponavljala je i kroz suze molila za oprost, ali je njena sestra bila neumoljiva. Nezgodna je stvar kad te neko zarobi u zajedničko detinjstvo. Istorija je inače nezgodna stvar po sebi, a tek lična istorija kad se sudari sa psihologijom i još koječime, nema izlaza osim razlaza. Kad mi je prijateljica, potrešena, pričala kako je napadnuta zbog čokolade od pre 30 i kusur godina, shvatila sam sa kakvom osobom se družim: Družim se sa običnom besramotnom kradljivicom čokolade!

Promeniću svet do kraja priče

Moj plan je bio sledeći – kad bend dođe do grada, odvešću ih u diskoteku ali ću im reći da prvo moraju da imaju koncert u obližnjem selu, jer ipak ne znamo kakvi su uživo. Dogovorila sam se sa bubnjarem za prvu subotu pred nama. Gazdi diskoteke sam rekla da ću u subotu tokom dana svratiti sa bendom da vidimo prostor. Gazdi seoskog kafića sam rekla da najavi svima u selu rok koncert u subotu. Mami sam rekla da iskomunicira sa tatom oko toga da rok bend spava kod nas za vikend (ili ću ilegalno prelaziti granice i ići na koncerte koji me interesuju). Računala sam na sve, osim na sebe.

Pozdrav od Džejn Galager

Nekoliko godina posle gimnazije sreli smo se u gradu. U mojoj izmaštanoj paralelnoj stvarnosti on je postao super frajer, duhovit, šarmantan, harizmatičan.  Zapravo nije se gotovo ni malo promenio. Studirao je u Beogradu i bio je jednako neprivlačan kao u gimnaziji. Pozvao me je da se pridružim njegovoj ekipi. Bila je to grupica mršavih ljudi koji su razgovarali o gedžetima i nekim softverima. Osećala sam se isto kao na njegovom rođendanu, stajala sam pored i ćutala. Neko od tih njegovih kolega sa studija mu je rekao da me nije predstavio. Zbunio se, pocrveneo ali mi je stavio ruku na rame i rekao:“ Ljudi, ovo je Džejn Galager.“

Zdravo svete!!

Ne mislim da je ikada bilo jednostavno da se bude optimista. Ne u smislu da ignorišemo negativne stvari, da „nosimo ružičaste naočare“, već upravo da uprkos svemu lošem što vidimo, mislim da je najteže i najveći izazov da verujemo da će ipak nekako sve dobro da se rasplete, ili da i u toliko letargije i pesimizma, postoji i nešto pozitivno. Da li postoji? Da li je moguć optimizam? Ne znam. Znam samo da ću da probam, prosto jer volim izazove.

© 2024 Piemme & Chiemme — Powered by WordPress

Theme by Anders NorenUp ↑