Tag
punk
Nisu postojale društvene mreže, niti razvijen sistem online učenja jezika kao danas. Ceo internet je ovde, kao i svuda, bio u povoju. Ipak, ja sam imala internet već godinama. Nije nudio (još uvek, a možda ni danas) to što sam očekivala, ali nudio je nešto – chat. Smislila sam da nađem Italijane/Italijanke koji bi mi pomogli da progovorim italijanski. Moje znanje je bilo skromno, fond reči tanak, ali sam verovala da je moguće naći nekog dobronamernog da mi pomogne u tome. Ispostavilo se daleko težim nego što sam zamišljala. Napravila sam svoj nalog na tad popularnoj chat mreži, nadimak mi je bio generisan od ličnog imena. Nisam imala profilnu sliku. Neumorno sam slala poruke i niko mi nije odgovarao. Štaviše, mnogi su me, bez odgovora, blokirali. Da li je moguće da su svi toliko grozni i da niko neće ni da razgovara sa mnom?! Onda sam promenila pristup.
Moja glava je takva. Glava lutalice kojoj je važno da sluša sebe, makar to značilo da će se sukobiti sa svima koje poznaje i sa celim svetom. Glava koja će olako da trguje sa tuđim razumevanjem i odobravanjem u zamenu sa slušanje same sebe. Da je ovo neki lifecoach blog, sad bih vam rekla da je to super stvar i da me je to dovelo daleko. Nije. Nije me dovelo nigde posebno. Dovelo me je baš tamo gde sam krenula, u dalje lutanje i istraživanje. Mi, lutalice, nismo posebno jednostavni ljudi, iako za sebe mislimo baš suprotno. Naša složenost koja drugima teško pada i još teže se prati ogleda se u nepredvidivosti.