Postoji ta osobina sociologije za koju verujem da smeta mnogima izvan sociologije. Sociološka super kritičnost prema gotovo svemu. U odbranu sociološkog razumevanja i problematizovanja onoga što se drugima čini neproblematičnim, moram da kažem da većina kritika ne samo što nije neosnovana, već je i neophodna. Sociološka kritika modne industrije pomerila je opšte razumevanje. Danas nije neophodno da imate diplomu iz sociologije, pa da znate da se kroz modnu industriju nameću nerealni standardi lepote, oblika ženskog tela i da upravo zbog toga mnoge žene pate zbog nesigurnosti, kompleksa i žive život samoprezirući se zbog svih svojih nesavršenosti. S druge strane mnoge korporacije su ovu kritiku okrenule  u svoju korist, tako što “stvarne žene” koriste kao reklamu a samu kritiku kao marketinški narativ. Pažljiviji pogled na “stvarne žene” koje postaju sve prisutnije u modnoj industriji, otkriva nam da se time stvari suštinski ne menjaju, već se postavljaju drugi standardi. Pod izgovorom da se radi na dizanju svesti o štetnosti određenih praksi modne industrije (eksploatacije, nerealnih standarda, kulturne aproprijacije), tako se gradi imidž novog brenda kao različitog, moralno ispravnijeg. Sociologija je, između ostalog, nauka koja proučava odnose moći u društvu. Ono što ne-sociolozima izgleda kao sociološka hipersenzibilnost i preterana kritičnost, čini sociologiju. Bez toga sociologija postaje u velikoj meri suvišna i dobija karakter bezopasne nauke koja se bavi zanimljivostima svakodnevice. Oprostimo sociolozima, rade važne stvari i daju sve od sebe da nam ponude različit ugao gledanja na ono što nam je skoro pa nevidljivo.

Jedna od takvih stvari, vezanih i za modu, koju su sociolozi postavili kao temu je i kulturna aproprijacija. Kada na modnim pistama vodećih svetskih modnih metropola vidite stilizovani škotski kilt, istočnjačke crteže ili simbole, indijske šare, radi se o kulturnoj aproprijaciji. Prošle godine se tako H&M našao na tapetu jer je šal iz nove kolekcije, neodoljivo podsećao na tallit, tradicionalni jevrejski šal za molitvu. Isto tako, svetska rijaliti atrakcija sestre Kendall i Kylie Jenner, letos su kritikovane zbog širokih kariranih košulja zakopčanih jednim dugmetom na grudima, koje se vezuju za prvu generaciju Hispano-Amerikanaca i supkulturu koju su stvorili.  Prisvajanje religijskih i drugih simbola i elemenata iz strane kulture ili supkulture, najčešće je uvredljivo ali je to najmanji problem. Ko šta prisvaja, pokazuje nam i ko vlada a ko je potlačen. Ko dolazi iz dominantne, a ko iz marginalizovane i obespravljene kulturne sredine. Kao i sa mnogim drugim sličnim uvidima, i sa ovim je problem napraviti granice i definisati ga. Moda, ali i modna industrija, često su inspirisane stranim kulturama. Kako drugačije ponuditi nešto novo, što je najvažniji modni zahtev? S druge strane, snažna je i kritika kritike . Tema je svakako šira od ovog blog posta, ali ja sam odlučila da se ne opterećujem. Mislim da je nemoguće pobeći od mešanja kultura. Štaviše, mislim da u tome može da ima nečeg dobrog ili makar korisnog. Difuzija kultura, šarenilo sveta je za mene velika inspiracija. Uostalom, čak i perspektiva kulturne aproprijacije, svojevrsna je privilegija. Mislim da ovaj deo sveta, sociologija na ovom jeziku, ima i mnogo većih tema i problema.

Dobro, sad kad sam oprala svoju sociološku savest, mogu da pišem o heklanju-tkanju Mochila torbi. Nisu nastale u Pirotu, šta da se radi. Ova tehnika heklanja, mrtvim bodom (single crochet) sa promenom dve i više boja, naziva se i tapestry crochet i ovde možete da nađete sjajno uputstvo za početnike u ovoj tehnici. Mochila je model torbe, ranac. U osnovi ovog modela je krug, a cela torba izgleda kao cilindar, ili vreća, koji se vezuje na otvorenom vrhu. Ove koje sam ja radila postavljene su jednobojnim pamučnim platnom i imaju unutrašnje džepove. Ručke sam napravila od gurtni i zakačila ih za torbu metalnim pozamanterijskim alkama, iako su kod originalnih i kvalitetnijih torbe ručke šire, šarene i tkane.

U galeriji ćete naći i predloge nekih mustri koje mogu da vam posluže kao inspiracija. Šare koje sam ja radila su kombinacija, i za razliku od izvornih ovakvih torbi, moje nemaju nikakvo značenje. Samo su šarene i vesele. Pošto se radi mrtvim bodom i menjaju se boje, rade se sporo i potrebno je relativno puno vremena za heklanje ovakve torbe.

Mogu da se rade od pamučnog konca ili vunice (akril). Utrošak materijala zavisi od veličine, a veličina zavisi od osnove i dubine koju želite. Svakako ide dosta materijala. Dobra stvar je što možete da koristite ostatke ili dokupite drugu boju, jer je dizajn šara stvar vaše mašte. Trenutno radim na jednoj kapi, a svakako ću elemente i tehniku koristiti u novim projektima. Ovakve kozmetičke torbice ili neseseri bi sigurno bili zanimljivi, a manje zahtevni projekti. Pogledajte ostale fotografije u galeriji i podelite sa mnom vaše mišljenje!