Ako je to uzbuđuje,

ti onda nosi kapu zlatnu!

Ako umeš da se hvališ,

pohvali se i njoj,

dok ne klikne:

„Hvalisavče dragi

s kapom zlatnom,

moraš biti moj!“

Tomas Park Denvilijer

F. Skot Ficdžerald – Veliki Getsbi

Ništa nije voljeno i nema status kultnog bez razloga, pa tako ni Ficdžeraldov Veliki Getsbi. Nisam gledala druge verzije, verujem da će mi ostati dovoljna ona sa Leonardom Dikapriom. Neću o previše o tome, jer svi smo gledali film (makar neku verziju) i/ili čitali roman, a i recenzije nisu moj fah. Ficdžeraldova tema je priča o izgubljenoj generaciji, propalim snovima, uzaludnim nadama i nemoći pred duhom vremena. Getsbi je folirant, ali da li možemo da ga preziremo i da li ga motiv za foliranje opravdava? On želi da bude dostojan jednog društvenog sloja, u osnovi ispraznog i ugušenog sopstvenim besmislom, da bi bio blizu svoje najveće ljubavi, žene koja pripada visokom društvu, Dejzi. Za mene ljubav prema nekome retko može da bude pogrešan motiv za bilo šta. Ne mislim da je to baš najsrećniji motiv, ali hej, bolji je od mnogih drugih!

Toliko znamo – Getsbiju ništa od svega što ima ne znači puno, ako to ona ne dozna, i ako ne shvati da je ipak on pravi izbor. Znamo i da ta priča ima tragičan kraj, ali gde je rečeno da svaka romantična ljubav mora da se završi lepo? Zar nisu mnoge slavne, sudbinske ljubavi upravo bile nesrećne i tragične? Oni što se zaljubljuju treba toga da budu svesni. Ogromne su šanse da vaše velike ljubavi budu žalosne. Ljudi o tome pišu vekovima. Poslednjih decenija govorimo o nečemu što smo nazvali ideologija romantične ljubavi. Ne samo tragične, već sve “ljubavi” tako ispadaju pogrešne. Ipak, ljudi još uvek veruju u sve aspekte romantične ljubavi. Čini mi se da snaga ljubavi sporo jenjava. Iako odavno verujem i u druge stvari, ljubav i romantiku smatram veoma inspirativnim. Dok ne smislimo nešto bolje od toga, a smislićemo, još uvek je bolje voditi ljubav nego rat. Šivenje je jedna takva moja velika ljubav. Ne znam da li bih odabrala da ostanem kod kuće i šijem, umesto da se provodim sa Dikapriom, ali dok mi se ne ponudi takav izbor, znam da ću šiti.

Getsbijevo vreme je dobro dokumentovano i veoma inspirativno. Kostimografi nisu imali težak zadatak. Na maskenbalima širom sveta još uvek se pojavljuju haljine i ukrasi iz tog vremena.  Želela sam drugu asocijaciju na to vreme. Postoji ta kapa, evropsko-američka,  karakteristična za period posle WWI. Kapa iz osam delova, sa klapnom, koja je postala simbol jedne ere, a koja se naziva i Jay Gatsby cap. Jednako su je voleli i nosili dečaci koji su raznosili novine, radnici, ali i imućni muškarci iz viših klasa. Novo vreme donosi nova pravila, tako je ista ta kapa, isti kroj, ceo vek kasnije ponovo postala popularna, ovaj put planetarno. Od tada ne gubi svoj sjaj, a ovaj put nose je i žene. Oduvek sam želela da je napravim. Prvo sam, pre godinu dana, uspešno napravila dečije, šarene letnje varijante i iskoristila ćerku kao model:

Međutim, niko nije primetio o kakvim je kapama reč dok nisam sašila sebi zlatnu kapu sa kojom počinje roman Veliki Getsbi! Nastala je prava pomama, oni koji šiju molili su za kroj, a drugi za kapu. Ako ćete je šiti, krojite osam delova sa dodatkom za šavove, šijete 4 po 4 i onda spajate, i postavu isto tako. Obruč je širine 6cm i obima glave. Iako zavisi od materijala, u klapnu bi bilo dobro da stavite lepljivo platno za kapute, jer je važno da drži formu.  Na vrhu kape bi trebalo da stoji dugme, ja ih na svoje nisam stavljala. Moje Jay Gatsby kape nemaju dugme i imaju šarene postave. Zašto? Zato što je Getsbija motivisala ljubav da bude šaren i vidljiv, ali je ostao samo čudan i delimično prihvaćen.

Skinite kroj kape ovde i podelite sa mnom vaše Gatsby kape!