Category
Inspiracija
Moja glava je takva. Glava lutalice kojoj je važno da sluša sebe, makar to značilo da će se sukobiti sa svima koje poznaje i sa celim svetom. Glava koja će olako da trguje sa tuđim razumevanjem i odobravanjem u zamenu sa slušanje same sebe. Da je ovo neki lifecoach blog, sad bih vam rekla da je to super stvar i da me je to dovelo daleko. Nije. Nije me dovelo nigde posebno. Dovelo me je baš tamo gde sam krenula, u dalje lutanje i istraživanje. Mi, lutalice, nismo posebno jednostavni ljudi, iako za sebe mislimo baš suprotno. Naša složenost koja drugima teško pada i još teže se prati ogleda se u nepredvidivosti.
Getsbijevo vreme je dobro dokumentovano i veoma inspirativno. Kostimografi nisu imali težak zadatak. Na maskenbalima širom sveta još uvek se pojavljuju haljine i ukrasi iz tog vremena. Želela sam drugu asocijaciju na to vreme. Postoji ta kapa, evropsko-američka, karakteristična za period posle WWI. Kapa iz osam delova, sa klapnom, koja je postala simbol jedne ere, a koja se naziva i Jay Gatsby cap. Jednako su je voleli i nosili dečaci koji su raznosili novine, radnici, ali i imućni muškarci iz viših klasa. Novo vreme donosi nova pravila, tako je ista ta kapa, isti kroj, ceo vek kasnije ponovo postala popularna, ovaj put planetarno. Od tada ne gubi svoj sjaj, a ovaj put nose je i žene.
Zbunjujuće, istovremeno teške i lepe situacije u životu su redovna stvar. Jedna takva bio je i odlazak moje dobre prijateljice na master studije u Španiju. Ona nije otišla preko noći i ništa u tome nije bilo iznenađenje. Ipak, kad je sve bilo gotovo i kad se približio datum njenog odlaska, bilo je stvarno teško. Kako će joj biti tamo? Da li je dovoljno spremna? Šta ako nešto krene naopako? Delim sa vama jednu njenu priču koja će me, verujem, zauvek beskrajno inspirisati.