Nisu postojale društvene mreže, niti razvijen sistem online učenja jezika kao danas. Ceo internet je ovde, kao i svuda, bio u povoju. Ipak, ja sam imala internet već godinama. Nije nudio (još uvek, a možda ni danas) to što sam očekivala, ali nudio je nešto – chat. Smislila sam da nađem Italijane/Italijanke koji bi mi pomogli da progovorim italijanski. Moje znanje je bilo skromno, fond reči tanak, ali sam verovala da je moguće naći nekog dobronamernog da mi pomogne u tome. Ispostavilo se daleko težim nego što sam zamišljala. Napravila sam svoj nalog na tad popularnoj chat mreži, nadimak mi je bio generisan od ličnog imena. Nisam imala profilnu sliku. Neumorno sam slala poruke i niko mi nije odgovarao. Štaviše, mnogi su me, bez odgovora, blokirali. Da li je moguće da su svi toliko grozni i da niko neće ni da razgovara sa mnom?! Onda sam promenila pristup.
Getsbijevo vreme je dobro dokumentovano i veoma inspirativno. Kostimografi nisu imali težak zadatak. Na maskenbalima širom sveta još uvek se pojavljuju haljine i ukrasi iz tog vremena. Želela sam drugu asocijaciju na to vreme. Postoji ta kapa, evropsko-američka, karakteristična za period posle WWI. Kapa iz osam delova, sa klapnom, koja je postala simbol jedne ere, a koja se naziva i Jay Gatsby cap. Jednako su je voleli i nosili dečaci koji su raznosili novine, radnici, ali i imućni muškarci iz viših klasa. Novo vreme donosi nova pravila, tako je ista ta kapa, isti kroj, ceo vek kasnije ponovo postala popularna, ovaj put planetarno. Od tada ne gubi svoj sjaj, a ovaj put nose je i žene.
© 2024 Piemme & Chiemme — Powered by WordPress
Theme by Anders Noren — Up ↑