Moju prijateljicu je njena sestra napala jednom zbog čokolade koju joj je ova uzela kad su išle u osnovnu školu. „Oooo, znam ja kakva si ti! Dobro znam kakva si! Kad su nam kumovi doneli čokolade, uzela si i moju! Nemoj ništa da mi pričaš, znam ja dobro kakva si ti!“ Moja prijateljica se izvinjavala, a to nije bio prvi put u životu. „Kupiću ti sve čokolade na svetu! Bile smo deca!“ ponavljala je i kroz suze molila za oprost, ali je njena sestra bila neumoljiva. Nezgodna je stvar kad te neko zarobi u zajedničko detinjstvo. Istorija je inače nezgodna stvar po sebi, a tek lična istorija kad se sudari sa psihologijom i još koječime, nema izlaza osim razlaza. Kad mi je prijateljica, potrešena, pričala kako je napadnuta zbog čokolade od pre 30 i kusur godina, shvatila sam sa kakvom osobom se družim:

Družim se sa običnom besramotnom kradljivicom čokolade!

Ne. Znale smo obe, kao što znate i vi – ne radi se o čokoladi, ovde ne. Radi se o kompleksnim sestrinskim odnosima, nečijem dubokom nezadovoljstvu, možda čak i ljubomori, odakle se crpi pravo na moralisanje i izigravanje večite žrtve. Igra traje samo onoliko koliko ovaj kradljivac čokolade bude spreman da trpi optužbe i suđenja za svoj nemoral iz izmišljene prošlosti.

Jednom smo ja i cela zgrada bili kolateralna žrtva svađe dve sestre, inače penzionerki u ozbiljnim godinama. „Neću više da čujem za tebe, ceo život te trpim i ceo život si mi upropastila!!“ vikala je jedna. „Ja? O čemu pričaš ti? Uvek sam bila tu za tebe!“ branila se druga staračkim glasom. „Ti, ti, nego ko drugi! Ti si mi Luku uzela! Jedinog kog sam ikada volela!“ „Luku?! Pa to je bilo pre…to je bilo ’68! Kakve veze sad on ima s bilo čim?! Šta je sa tobom?!“ „Luka? Kakve veze ima Luka? Pa ja sam se iz očaja udala i ceo život propatila, eto kakve veze! Ti si zlo od žene! Dušmanina mi je majka rodila!“ nastavljala je druga.

U suštini, uvek se radi o istoj stvari – moralnoj superiornosti napadača. To su sestre Amiši, tako ih zovem. Ja nisam čula da se neko odbranio od optužbe zbog ukradene čokolade u detinjstvu, a vi? To je više od optužbe, to je presuda na koju moralno ispravna sestra, blistavo čisti Amiš, jednostavno ima pravo.

Setila sam se jedne kolekcije iz decembarske Burde 2012. Sigurna sam da im Amiši nisu bili inspiracija, ali jedan od prvih komentara kad su objavili kolekciju na svojoj stranici bio je baš to – kakva radost za Amiše! Jednostavni, konzervativni i romantični krojevi nisu ostavljali prostora za drugačiji utisak. Zato sam, za sve moralne gromade, odabrala jednu haljinu iz te kolekcije:

Ipak, da ne provociram bliska nevinašca oko sebe, haljinu sam uklopila sa zanimljivom ogrlicom Kraglicom koju sam dobila na poklon. Umesto heklane i uštirkane Petar Pan kragne, ja ću nositi zmajev rep. Dok ne okajem grehe zbog bajatih čokolada i raznih Luka sa radnih akcija, pa ne dobijem dozvolu da nosim uštirkanu heklanu kragnu.