Ne mislim da je ikada bilo jednostavno da se bude optimista. Ne u smislu da ignorišemo negativne stvari, da „nosimo ružičaste naočare“, već upravo da uprkos svemu lošem što vidimo, mislim da je najveći izazov da verujemo da će ipak nekako sve dobro da se rasplete. Da li je moguć optimizam? Ne znam. Znam samo da ću da probam, prosto jer volim izazove.

Pošto je ovo prvi blog post, trebalo bi da napišem više o tome šta će sve moći ovde da se nađe i kako sam zamislila ovaj blog. Izložiću to u dve tačke:

Prvo, ja pravim stvari rukama. Pravim razne stvari, raznim tehnikama, ali najviše od svega šijem. Nisam školovala za neki zanat, samouki poput mene dobro znaju šta to znači – puno muke, grešaka, neviđenih brljotina. Cilj je uvek isti, da napraviš nešto baš onako kako si zamislio/video u svojoj glavi. Problem je nedostatak veštine. Još uvek mogu da zamislim više od onoga što umem da napravim, što znači da često nisam zadovoljna sa onim što sam napravila. Veština koja prati ideju, izgleda kao jednostavna zamisao, a u stvari je trening nerava i spremnost da se uloži stvarno puno vremena, možda i sve vreme koje ima jedan čovek u – vežbu, jer vežba čini majstora. Inenzivno šijem poslednjih šest godina. Sama dizajniram i usavršavam svoje modele. Vremenom sam shvatila da sam više dizajner, nego tehničar, ali i dalje visoko vrednujem zanat i tehnički deo jer znam da bez toga sve ostaje samo crtež i nerealizovana ideja. Postoje stvari, i nije ih malo, koje nikada nisam probala, ali zato postoji i dosta toga što sam uradila i usavršila. Moje radove  možete da nađete na mojoj Facebook stranici ili Instagram profilu. Na ovom blogu ću objavljivati ono što radim i deliti sa drugim diletantima i entuzijastima ono što znam. Zapravo na mom Facebook profilu godinama mi se ponavlja situacija da me neko pita za mustru/kroj, tehniku, materijal, alate…Došlo je vreme da sistematizujem znanje i iskustvo. Dakle, dobrodošli na jedan resource i #kakoda blog!

Drugo, iza svega stoje inspiracija i strast. Kreativni hobiji nisu, makar ne uvek, isplativi. Naprotiv, često se upravo mnogo više isplati kupiti recimo kapu, nego je praviti. I ne samo da se više isplati, već postoje šanse da ta kupovna bude i bolja. O distribuciji i prodaji unikatnih stvari da ne govorim. To je kao sa kućom ili autom, nikada ne možete da postignete cenu koja odgovara uloženom novcu/znanju/trudu/vremenu. Mislim da su svi pravi kreativci dobro svesnih ovih aspekata – neće se isplatiti i možda ne bude savršeno. Srećom, obe ove stvari su retko motivacija stvarno kreativnih ljudi. Nas vuče i gura strast i inspiriše nas mnogo toga.

Mene inspirišu ljudi i njihove priče. Iza svega stoji neka priča, čak i kad nije ispričana, ona postoji. Ne postoje pravila za pogled na svet, svakodnevni život.  Ti pogledi su ponekad i sasvim iznenađujući i takve priče i ljudi su mi kao najvredniji dijamanti.

Dakle, planiram da pored praktičnih saveta, krojeva i mustri, ovde delim i priče koje me inspirišu. Dobro došli na Pijem&Šijem blog!